Već se zna ko će sa kim, samo da neko pritisne dugme

Neke od njih su sveopšti rat i verovatniji, ali manje očigledan scenario koji koristi istrošene tehnike dizajnirane da potkopaju stabilnost među državama članicama. 

"Rusija se sprema za rat sa Zapadom", otvoreno je krajem novembra rekao Bruno Kal, šef nemačke spoljne obaveštajne službe.

Međutim, navodi se dalje u člankum, Rusija nije jedini mogući pokretač mogućeg globalnog sukoba.

Penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri i bivši vršilac dužnosti sekretara za politiku odbrane Džejms Anderson rekli su za "Njuzvik" da će svaki veliki rat skoro sigurno biti rezultat tenzija između pet glavnih igrača: Rusije, Kine, Severne Koreje, Irana i Sjedinjenih Država.

Kako će se situacija razvijati zavisi od niza faktora, kao što su lokacija i uzrok sukoba i reakcije svih aktera i saveznika.

Svaki veći sukob mogao bi da bude izazvan regionalnim tenzijama oko niza osetljivih pitanja, među kojima analitičari najviše brinu da bi Kina mogla da izvrši invaziju na Tajvan, da bi Rusija mogla da proširi svoje ambicije van Ukrajine, ili da bi Severna Koreja ili Iran mogli da započnu sukob sa regiona.

• "Nuklearne bojeve glave su tu, niste ni primetili kako smo ih dovezli"
• Zelenski u klinču sa saveznicima: Samo vi mobilišite, ostalo je na nama
• Ruski obaveštajci tvrde: To je otvoreni teror – na meti su im Vučić, Orban i Fico
• Putine, poruka za tebe: "Bilo bi razorno"
• Panika se širi, upozoravaju: Udariće "Orešnikom", trajaće tri dana

Baltik i Poljska

Anderson je ukazao na Baltik ili Poljsku kao potencijalne žarišne tačke koje bi Rusija mogla iskoristiti za sukob sa NATO-om, što bi zapravo proširilo sukob u Ukrajini u pravi globalni rat.

Što se tiče Bliskog istoka, koji je u previranju poslednjih meseci, Anderson je izrazio sumnju da bi izraelske akcije mogle da izazovu širi regionalni sukob.

"Mislim da Izrael ne bi bio toliko nepromišljen. Oni su apsolutno opravdani u odgovoru na iranske raketne napade, ali, osim toga, ne vidim mnogo rizika u ovom slučaju", rekao je on.

Dodaje da veruje da su lideri u Tajpeju dovoljno promišljeni da ne urade nešto poput iznenadnog proglašenja nezavisnosti, što bi bila crvena linija za Kinu.

Penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri slaže se da bi Rusija mogla biti najverovatniji okidač za širi sukob. On ističe da je Rusija pojačala pritisak na Gruziju, primoravajući njenu vladajuću stranku da se dalje udaljava od Evropske unije. Kao rezultat toga, Gruzija je nedavno objavila da će odložiti proces približavanja EU za naredne četiri godine.

"Ako Putin pogrešno proceni situaciju ili ako drugi preterano reaguju na njegove poteze, stvari bi brzo mogle da izmaknu kontroli. To je trenutno najveći rizik", upozorio je on.

On je naveo Iran kao drugo najverovatnije mesto za podsticanje velikog sukoba. Ono oko čega se svi analitičari slažu je da će svaki sukob verovatno uključivati saradnju sila Osovine Rusije, Kine, Severne Koreje i Irana.

"Ukrajina se ne bori protiv jedne zemlje, već protiv četiri", dodaje.

Kina, Severna Koreja i Iran već podržavaju Rusiju tokom njene invazije na Ukrajinu. Severna Koreja je poslala vojnike na ratište i snabdeva Moskvu municijom, dok Iran obezbeđuje Rusiji dronove.

• Rusi pucali na NATO; Nemačka ulazi u rat? Na ivici smo...
• Šok: "Putin je pokrenuo treći svetski rat"
• Jezivo predskazanje: "Stiže treći svetski rat" VIDEO
• Totalna destrukcija: Estonija će se samouništiti?
• "Putin ubrzava": "Orešnik" će pokrenuti treći svetski rat?
• "Ovaj idiot je upravo pokrenuo treći svetski rat"; Odmazda Rusije – 2.500.000 mrtvih FOTO/VIDEO
• Rusija alarmira: Bajden pokreće treći svetski rat?

S druge strane, Kina kupuje rusku energiju kako bi sprečila kolaps ruske ekonomije pod pritiskom zapadnih sankcija. Rusiju i Kinu dalje povezuje članstvo u dve trgovinske grupe, ekonomskom bloku BRIKS-a i Šangajskoj organizaciji za saradnju, koja je pojačala njihove ekonomske veze.

"Ukrajina se ne bori sa jednom zemljom, već sa četiri. Svake noći se bore protiv iranskih dronova, severnokorejske artiljerije, a sada su tu i severnokorejski vojnici, što je veliki problem“, rekao je Montgomeri. On je dodao da Iran i Severna Koreja takođe šalju Rusiji balističke rakete ili delove za njih, dok Kina u potpunosti podržava rusku ekonomiju, dozvoljavajući joj da nastavi da vadi prirodne resurse poput nafte i gasa i da troši 40 odsto nacionalnog budžeta na ministarstvo odbrane.

Turska ne bi stala sa strane

Veće evropske zemlje kao što su Nemačka, Francuska, UK, Italija, Poljska i baltičke države bile bi najviše uključene u globalni sukob, u zavisnosti od lokacije.

Japan i Australija bi verovatno podržali SAD u slučaju kineske invazije na Tajvan, dok bi zemlje poput Indonezije, Malezije i Filipina mogle biti privučene zbog geografske blizine, kažu analitičari.

Prema analitičarima, Indija i Turska ne bi u većoj meri učestvovale u sukobu. Turska bi mogla delovati kao destabilizujući faktor bez jasne podrške bilo kojoj strani. Oni takođe veruju da bi obavezna vojna obaveza u SAD bila uvedena samo u slučaju dužeg sukoba koji traje nekoliko godina.

Sigurnija područja u takvom sukobu bila bi ruralna područja udaljena od vojnih objekata i strateški važnih gradova. Stručnjaci ističu ključnu ulogu NATO-a i Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga (Kuad), koji uključuje Australiju, Indiju, Japan i SAD, u slučaju globalnog sukoba.

"SAD ne bi prve napale nuklearnim oružjem Japan bi gotovo sigurno učestvovao u globalnom sukobu zbog prisustva brojnih američkih baza, dok je Australija već ukazala podršku SAD u slučaju kineske invazije na Tajvan. Zemlje poput Indonezije i Malezije mogle bi da se uključe zbog svoje geografske blizine, a Filipini bi mogli da igraju ulogu ako Kina napadne američkog saveznika", kažu analitičari.

Japan bi mogao biti uvučen u sukob sa Severnom Korejom oko američkih vojnih baza na svojoj teritoriji, s obzirom da SAD imaju 28.000 vojnika stacioniranih na Korejskom poluostrvu.

Montgomeri je dodao da bi svaka potencijalna upotreba američkog nuklearnog oružja verovatno bila "odgovor" a ne prvi udar.

"Jednostavno ne mislim da bismo bili prvi... Onda se postavlja pitanje, kada bi Kina ili Rusija ponovo upotrebile nuklearno oružje? Vladimir Putin je pokazao najveći apetit za rizik od svih pomenutih lidera", rekao je Montgomeri.

Analitičari se takođe slažu da bi vreme oporavka od bilo kakvog sukoba u potpunosti zavisilo od obima upotrebe nuklearnog oružja. Masovna upotreba bi zahtevala dugo vreme oporavka, dok bi ograničena upotreba, kao što je taktičko nuklearno oružje, zahtevala samo ograničeno vreme.