Svet 2

30.11.2024.

16:36

On je šokirao Asada; Bivši član Al Kaide, Amerikanci za njega nudili 10 miliona, a onda – zaokret FOTO

Posle 13 godina rata i nekoliko godina relativnog zatišja, sirijski pobunjenici su juče zauzeli veliki deo najvećeg sirijskog grada Alepa.

Izvor: Jutarnji.hr

On je šokirao Asada; Bivši član Al Kaide, Amerikanci za njega nudili 10 miliona, a onda – zaokret FOTO
Tanjug/AP Photo/Ghaith Alsayed

Podeli:

Na čelu neočekivanog razvoja događaja, koji je uznemirio ne samo Bašara al Asada, već i Moskvu, koja je njegovog zaštitnik, nalazi se pobunjenička grupa Hajat Tahrir al Šam. To je sunitska paravojska koju podržava Turska, a SAD je smatraju terorističkom organizacijom.

Hajat Tahrir al Šam nastao je 2017. godine udruživanjem niza militantnih grupa koje su se formirale tokom građanskog rata koji je izbio u Siriji nakon početka tzv. Arapskog proleća 2011.

Deklarisani cilj Hajat Tahrir al Šama (poznatog po inicijalima HTS) je stvaranje islamske države i zbacivanje dinastičke vladavine porodice Asad i njihovog saveznika Hezbolaha iz zemlje.

Ko je vođa ofanzive?

Grupu predvodi čovek čije je ratno ime Abu Mohamed al-Džulani, prekaljeni borac iz sirijskog građanskog rata u koji je ušao kao čovek sirijskog ogranka Al Kaide. Pre nego što se ukrstio sa terorističkom organizacijom koju je osnovao Osama bin Laden 2016. godine, al-Džulani je bio emir al-Nusre, sada ugašene terorističke organizacije koja se zalagala za Al Kaidu u Siriji i bila jedan od glavnih protivnika radikalnija organizacija Islamska država.

Stejt department stavio je Džulanija na listu globalnih terorista 2013. i ponudio 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Danas se njegova organizacija smatra najjačom opozicionom grupom na teritoriji Sirije, a rukovodstvo tvrdi da je potpuno nezavisno od uticaja bivših partnera iz Al Kaide. Poznato je da je na početku rata u Siriji al-Džulani preuzeo odgovornost za bombaške napade, istovremeno najavljujući udare na zapadne snage, konfiskaciju imovine verskim manjinama i slanje verske policije da maltretira žene.

Promena stila


Međutim, poslednjih godina Džulani i HTS su promenili svoj imidž. Ekspert Aron Zelin piše da grupa poslednjih godina promoviše "civilnu vlast" i vojne akcije protiv ekstremističkih grupa na "svojoj teritoriji". Džulani čak pokušava da se pokaže kao zaštitnik drugih vera, pa je prošle godine dozvolio da se prva misa posle mnogo godina održi u crkvi u Idlibu.

Njegova promena je primećena i u SAD. Prva administracija Donalda Trampa, piše Zelin, objavila je 2018. da više ne lovi direktno Džulanija. Ipak, i pored pomeranja ka "centru", Džulani je dozvolio da na svojoj teritoriji deluje nekoliko ekstremističkih grupa.

Pored toga, grupa je učestvovala u poslednjoj poznatoj "pucnjavi" sa američkim snagama 2022. godine. Velika i neočekivana ofanziva Hajat Tahrir al-Šama počela je dan nakon što su Izrael i Hezbolah objavili prekid vatre u Libanu. Pobunjenici su zaključili da su saveznici Bašara el Asada - Hezbolah, Iran i Moskva - slabi i zauzeti na drugim frontovima i pokrenuli su napad.

Juče su na društvenim mrežama podeljene slike i video snimci koji pokazuju da drže centar grada – stari centar grada i Veliku džamiju.

Obnovljene borbe u Siriji otvaraju mogućnost da se otvori još jedan front na Bliskom istoku. Robert Ford, poslednji američki ambasador u Siriji, u intervjuu za američki ABC Njuz primetio je da je Izrael poslednjih meseci izveo nekoliko napada na snage sirijskog režima i snage Hezbolaha u toj oblasti. Režimske snage kontrolišu oko 70 odsto Sirije, ali 30 odsto kontrolišu pobunjeničke grupe, a tu se nalaze i strane vojne jedinice.

Tako SAD ima oko 900 vojnika stacioniranih na severoistoku Sirije, ali daleko od Alepa, koji su raspoređeni da spreče obnavljanje najopasnijih džihadističkih grupa poput Islamske države, koja je svojevremeno punila medijski prostor snimcima obezglavljivanja zatvorenika.

Turska takođe ima vojne snage na teritoriji Sirije, koje imaju uticaja na grupe koje čine Hajat Tahrir al Šam. Hezbolah takođe ima svoje ljude, a Rusija ima pomorsku vojnu bazu u Tartusu.

Čarls Lister, dugogodišnji analitičar američkog instituta za Bliski istok specijalizovan za Siriju, rekao je za ABC da je razvoj događaja bio značajan. Naime, nekoliko godina kretanja na vojnoj mapi Sirije bila su zanemarljiva, tako da je ovo velika promena.

"Potencijal da ova promena ima veoma značajne posledice postoji ako se pokaže da režimske snage nisu u stanju da zadrže teritoriju. Moguće je i da će to biti događaj koji će promeniti igru", smatra Lister i dodaje da među rizike događaja u Siriji je "buđenje" boraca Islamske države.

Prema njegovim rečima, borbe u Alepu bi mogle da donesu još veću destabilizaciju ukoliko se "Rusija i Turska povuku", zemlje sa komplikovanim odnosima, koje štite svaka svoje interese u Siriji, ili ako između njih dođe do direktnog snažnog sukoba.

Podeli:

2 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: