Ogolili namere: Udarili bismo preventivno na Rusiju

"Sada moramo da dopunimo naše operativne zalihe oružja, koje su iscrpljene. Ali, takođe moramo više ulagati u protivvazduhoplovnu odbranu i oružje za precizne udare. Ovo je nova rasprava u NATO-u i drago mi je da smo promenili odnos prema tome i prema ideji da smo odbrambeni savez i da ćemo sedeti i čekati da nas napadnu i onda reagovati", poručio je on na konferenciji u Briselu.

Prema njegovim rečima, za NATO bi "bilo pametnije da ne čeka, već da gađa lansere (balističkih raketa) u Rusiji, u slučaju da ga ruska vojska napadne".

"Ono što je potrebno je kombinacija preciznih udara koji će onesposobiti sisteme koji se koriste za napad na nas, a mi moramo prvi da udarimo", rekao je vojni zvaničnik.

• Rusija ima novu metu: "Prvi udarac će biti najteži"
• Teške optužbe: Prekrajate istoriju u korist Trećeg rajha
• Angela Merkel u strahu: Propalo je; Moramo priznati, Rusija je...
• Trampova "skrivena poruka": Tiranin, nema pregovora?
• Masovno uništenje Ukrajine: 800 navođenih bombi, 460 dronova, preko 20 projektila, sirene odjekuju VIDEO

NATO saveznici će morati ubuduće da izdvajaju sredstva za svoje vojske u iznosu od blizu tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), da bi sproveli nove odbrambene planove Alijanse, izjavio je Rob Bauer.

Time bi troškovi prevazišli sadašnih dva odsto BDP-a ulaganja u vojske država članica, što je bilo zacrtano kao aktuelni cilj NATO, preneo je Rojters.

Bauer je u Briselu istakao da je ukupni procenat izdvajanja za odbranu, koji je neophodan da bi se novi planovi učinili izvodljivim, mnogo je bliži izdvajanju od tri odsto BDP-a nego dva odsto.

"Očekujem da će pod novom administracijom Donalda Trumpa u Sjedinjenim Američkim Državama biti mnogo intenzivnija rasprava o tome koliko još Evropa i Kanada treba da ulože, i to je zdrava i valjana diskusija koju treba voditi", kazao je Bauer. U svom prethodnom predsedničkom mandatu novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je upozoravao NATO na niska ulaganja država članica za odbranu, koje je u tom trenutku iznosilo manje od dva odsto BDP-a.

U poslednje vreme na Zapadu se sve više iznose ideje o direktnom oružanom sukobu između Alijanse i Ruske Federacije. Sa druge strane, Kremlj je napomenuo da Ruska Federacija ne predstavlja pretnju, da nikome ne preti, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.

Pored toga, Rusija je u poslednjih nekoliko godina zabeležila nezapamćenu aktivnost NATO-a u blizini svojih zapadnih granica, zbog čega je više puta izražavala zabrinutost zbog gomilanja snaga Alijanse u Evropi.