Nekadašnji visoki evropski zvaničnik: Mislite da ćete tako uhvatiti migrante?

"Svako ko veruje da će na graničnim prelazima naveliko uhvatiti ilegalne migrante ili ljude za kojima su raspisane poternice, taj se vara", rekao je za agenciju DPA Junker, čija po površini mala zemlja deli 137 kilometara granice sa Nemačkom, 146 kilometara sa Belgijom i 73 kilometra sa Francuskom.

Junker je istakao da krijumčari ljudi čine sve da izbegnu zvanične policijske kontrole. To, prema njegovim rečima, posebno važi za širi region oko Luksemburga gde postoji vrlo dinamičan tranzit preko granica sa Nemačkom, Belgijom i Francuskom.

Nemačka je 16. septembra, iako je deo šengenske zone, ponovo uvela kontrole na svim svojim granicama, uključujući granice sa susednim zemljama na severu i zapadu, pravdajući to suzbijanjem ilegalnih migracija i zaštitom unutrašnje bezbednosti. Ranije je već uvela kontrole na svojim istočnim granicama sa Poljskom i Češkom.

Primer Nemačke su sledile i druge evropske zemlje.

Šengenski sporazum o slobodnom putovanju, koji sledeće godine puni 40. godina, dozvoljava izuzetno granične kontrole u slučaju ozbiljnog ugrožavanja javog reda ili unutrašnje bezbednosti neke članice, i te kontrole su oročene na šest meseci, iako se po potrebi mogu produžiti.

"Smeta mi što što to postaje tako normalna stvar da se ponovo uvode granične kontrole. I ne želim da se navikavam na to", rekao je Junker. On je dodao da, ukoliko Nemačka sada razmišlja da trajno uvede takve kontrole, to nije dobro za subjektivni osećaj kvaliteta života ljudi u širem regionu.

On je pozdravio inicijativu parlamenta luksemburga do u tom pitanju zatraži i intervenciju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, i rekao da "u potpunosti stoji" iza takve odluke parlamenta. U rezoluciji luksemburškog parlamenta je sadržan i zahtev da se ispita mogućnost pravnog osporavanja odluke Nemačke.

Prema podacima nemačke policije u oktobru je registrovano 135 ilegalnih ulazaka iz Luksemburga i 80 osoba je proterano. Za razliku od toga, Luksemburg navodi znatno niže brojeve.

Junker je rekao da te kontrole izuzetno pogađaju ljude koji svakodnevno prelaze granicu, naglašavajući da preko granice Nemačke i Luksemburga, najviše zbog posla, svakodnevno putuje 220.000 ljudi. "Ljudi su navikli da u prostoru oko granice mogu slobodno da se kreću kao i na svojoj teritoriji", rekao je Junker, koji je bio premijer Luksemburga od 1995. do 202013, a predsednik Evropske komisije od ; 2014. do 2019. godine

Ako nemačka savezna policija "do zuba naoružana" sprovodi kontrole u šengenskoj zoni granične kontrole na mostu preko reke Mozel, prema Luksemburgu, to "ne svedoči o posebnoj maštovitosti, a ni o osećaju kako se ponašati prema ljudima u pograničnom regionu", ocenio je Junker.

Nemačka je od septembra ove godine ponovo uvela oštrije granične kontrole na granicama sa Danskom, Holandijom, Belgijom, Luksemburgom i Francuskom.

Granične kontrole prema Švajcarskoj, Poljskoj i Češkoj pojačane su od oktobra prošle godine, a granica sa Austrijom se strože kontroliše još od 2015. godine.

Privremene kontrole granice do proleća 2025. godine, koje mogu da budu produžene, u šengenskom prostoru su uvele i Austrija, Danska, Italija, Francuska, Holandija, Malta, Slovenija i Švedska, kao i zemlja koja nije u EU, ali je deo Šengena, Norveška.

U obrazloženjima dostavljenim Evropskoj komisiji, skoro sve te zemlje su kao glavni razlog navele ilegalne migracije i pretnju terorizma i organizovanog kriminala. Norveška je navela pretnje od sabotaže i opasnost ugrožavanja njene infrastrukture, posebno energetskog sektora posle ruske agresije na Ukrajinu.

Kontrole se po pravilu sprovode sporadično, na saobraćajnicama blizu granice, autoputevima, u vozovima i na aerodromima, pri čemu ipak postoji određena distinkcija između unutrašnjih granica EU, i njenih spoljnih granica koje se kontinuirano intenzivno kontrolišu kao i svi putnici iz zemalja koje nisu članice EU.

Mera delimičnog ukidanja šengenske zone slobodnog putovanja je u evropskim zemlja izazvala i brojne kritike.