U Belu kuću dolazi čovek koga se milioni plaše: Biće zamenik šefa Trampovog kabineta

Kako prenose američki mediji, Tramp će imenovati Milera za zamenika šefa kabineta Bele kuće, što je ključna pozicija koja bi mu dala značajan uticaj na američku imigracionu politiku.

Miler, koji je započeo svoju karijeru kao savetnik republikanaca u Senatu i brzo se popeo kroz redove Republikanske partije, postao je veoma uticajan tokom prve Trampove administracije. On je zaslužan za pisanje brojnih Trampovih visokih i kontroverznih govora, uključujući govor na inauguraciji 2017. u kojem se Tramp obavezao da će okončati "američki pokolj", distopijsku sliku zemlje koju muče siromaštvo i kriminal.

Miler je takođe bio bitan u oblikovanju mnogih Trampovih polarizujućih imigracionih politika, uključujući zabranu ulaska u SAD građanima iz zemalja sa muslimanskom većinom i politiku "nulte tolerancije", koja je dovela do razdvajanja porodica na granici između SAD i Meksika. Njegovi stavovi su često bili stavovi krajnje desnog krila Republikanske partije i on je bio viđen kao arhitekta Trampove agende za ograničavanje imigracije putem izvršnih naredbi i promena saveznih propisa.

On se otvoreno protivio masovnoj imigraciji i pozvao na politiku koja znatno smanjuje legalnu imigraciju i prijem izbeglica u SAD.

Nakon što je Tramp napustio funkciju, Miler je osnovao America First Legal, konzervativnu pravnu grupu koja se zalaže za oštar stav prerma imigraciji. Prošle nedelje ta grupa je pozdravila odluku saveznog sudije u Teksasu kojom je poništen pokušaj administracije Džozefa Bajdena da legalizuje status hiljada migranata bez dokumenata koji su supružnici američkih državljana.

Na Trampovom mitingu u njujorškom Medison skver gardenu prošlog meseca, Miler je posebno izjavio da je Amerika "samo za Amerikance".

U svojoj novoj ulozi, Miler bi mogao blisko da sarađuje sa visokim zvaničnicima u nekoliko saveznih agencija, uključujući ministarstva za unutrašnju bezbednost i pravosuđe, na sprovođenju Trampovih imigracionih reformi.

On je izjavio da će Trampov drugi mandat doneti desetostruko povećanje broja deportacija, na više od milion godišnje.

U intervjuu za Foks njuz prošle nedelje, Miler je izrazio želju da masovne deportacije počnu što je pre moguće.

"One počinju na dan inauguracije, čim položi zakletvu", rekao je on. Njegovi predlozi za Trampov drugi mandat uključuju ne samo masovne deportacije, već i agresivne akcije protiv imigracionih programa koji pružaju pravnu zaštitu određenim grupama, poput izbeglica i tražilaca azila.

Jedan od najekstremnijih aspekata imigracione politike koju je predložio bilo je pozivanje na Zakon o strancima iz 1798. godine. Taj zakon, prvobitno namenjen za rešavanje pretnji iz inostranstva tokom rata sa Francuskom, koristio bi se u modernom kontekstu za ciljanu deportaciju članova bandi i kartela.

Miler je predložio da se predlog zakona iskoristi da se zakonski opravda masovna deportacija onih koji predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost, uključujući imigrante koji imaju veze sa kriminalnim organizacijama.

U prošlogodišnjem intervjuu za Njujork tajms Miler je takođe rekao da želi da tokom Trampovog drugog mandata vojska izgradi pritvorske centre za smeštaj imigranata koji su uhapšeni i suočavaju se sa deportacijom, slično ideji o "koncentracionim logorima" koju je predložio Tomas Homan, bivši direktor Agencije za granicu i imigraciju, kome je Tramp poverio sektor nadzora i bezbednosti granica u novoj administraciji.

Novi kampovi će verovatno biti izgrađeni "na otvorenom terenu u Teksasu, blizu granice", rekao je Miler za Tajms.

Tokom svog prvog mandata Tramp je uveliko koristio izvršne naredbe za sprovođenje imigracione politike. Mnogi od tih poteza su osporeni na sudu, a Miler je priznao da će se nešto slično verovatno ponoviti u Trampovom drugom mandatu.

Milerov povratak na visoku političku poziciju u Beloj kući jasan je pokazatelj da Trampova posvećenost ovim kontroverznim i radikalnim merama imigracije ostaje čvrsta i nepokolebljiva.

Miler je odrastao u Santa Moniki u Kaliforniji, sin je jevrejskih demokrata, ali je do trenutka kada je ušao u srednju školu postao uporni konzervativac.

"Išao je u vrlo liberalnu školu u kojoj su 'štreberi' bili popularni, i bio je tip koga niko nije voleo", rekla je Megan Hili, jedna od njegovih drugarica iz razreda, za Njujorker.

Njegove antiimigracione stavove oblikovali su, između ostalog, teroristički napadi 11. septembra 2001. godine, koji su se dogodili kada je bio učenik trećeg razreda srednje škole.

Dok je studirao političke nauke na Univerzitetu Djuk postao je poznat po radikalnim konzervativnim stavovima, koji su uključivali otvoreno protivljenje imigrantima i kritiku levičarskih političkih sklonosti u obrazovnim institucijama.

Bio je poznat po organizaciji događaja pod nazivom "Nedelja svesti o islamo-fašizmu" i bio je čest gost konzervativnih medija, u kojima je iznosio svoje stavove.

"Amerika bez svoje kulture je kao telo bez duše. Međutim, mnogi mladi danas Ameriku vide samo kao mesto susreta kultura drugih naroda", napisao je u jednoj od svojih kolumni.