11.11.2024.
9:05
Volodimire, gotovo je: Ukrajina se "briše" FOTO/VIDEO
Preko Gugl Street Viev-a moguće je "voziti" se po delovima gradova koje je Rusija zauzela u Ukrajini od početka svoje invazije krajem februara 2022. godine, ali to je vraćanje u prošlost.
Uveliko se spekuliše i procenjuje da bi administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa mogla da iznudi primirje ili mirovni sporazum između Moskve i Kijeva. Ovo bi moglo ostaviti petinu Ukrajine pod ruskom okupacijom, a veličina ove oblasti bi se lako mogla povećati u narednim mesecima ako Kremlj dodatno pojača svoju već rastuću ofanzivu. Da biste stekli uvid u mračnu viziju Vladimira Putina za bilo koju teritoriju koju trajno stekne, vredi pogledati trenutne uslove života u okupiranoj Ukrajini, a administracija Donalda Trampa treba dobro da zapamti ovu mračnu viziju – delove Ukrajine koje su okupirali Kremlj je sada totalitarni pakao, piše The Economist.
Ukrajinski agent na okupiranoj teritoriji, predstavljen kao "Kiril", koga je list kontaktirao telefonom, kaže da je "ovo društvo zatvorenika" jer strah od razotkrivanja tera svakoga da svoje stavove zadrži za sebe. Biti bez ruskog pasoša danas je "kao biti izbeglica u svojoj zemlji". Važne poslove gotovo sve drže Rusi, a svako ko ima proukrajinske stavove strahuje da će biti poslat "u podrum", što je termin za rusku mrežu pritvorskih centara i "filtracionih" logora.
Ukrajini se brišu svi tragovi
Ovde se brišu i potiskuju svi tragovi Ukrajine. Škole su prešle na ruski nastavni plan i program, a na teritorijama deluju ruske omladinske i paravojne organizacije. Represija u kombinaciji sa rusifikacijom ima za cilj da transformiše društveno i političko tkivo teritorije, kaže Nikolaj Petrov, autor novog izveštaja za Nemački institut za međunarodne i bezbednosne poslove.
Rusija drži oko 18 odsto Ukrajine. Krim je pripojen još 2014. godine, ali oni delovi Donjecka i Luganska koji su istovremeno bili okupirani nisu formalno pripojeni Rusiji sve do septembra 2022. godine, kada ih je Kremlj proglasio anektiranim. U tom periodu vladalo je bezakonje, a vidite, došlo je do egzodusa proukrajinskih stanovnika i konfiskovani su im poslovi i imovina.
Od početka potpune invazije 2022. godine, Rusija je apsorbovala ove regione u svakom smislu, osvajajući i nove teritorije, uključujući delove Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i još veće delove Donjecka i Luganska.
U januaru 2022. ukrajinske vlasti su procenile da u okupiranim regionima, isključujući Krim, živi 6,4 miliona ljudi. Sada ih, prema rečima Petrova, ima oko 3,5 miliona. Čak i ruska statistička služba priznaje da stanovništvo i dalje beži, a prošle godine je to učinilo čak 100.000 ljudi iz "novih regiona". Nikolaj Petrov kaže da na Krimu živi oko 1,8 miliona ljudi, uključujući i one koji su tamo emigrirali posle 2014. godine.
Rusija je primorala preostale stanovnike da uzmu rusko državljanstvo. Od 1. januara 2025. svako ko ima 14 ili više godina koji ga nema smatraće se stranim državljaninom i samim tim u opasnosti od deportacije. Bez toga je već nemoguće normalno živeti – potrebno je rusko državljanstvo da bi se deca školovala, da bi se ljudi lečili, da bi primali penzije ili socijalna davanja. Ruske vlasti su preregistrovale imovinu i kompanije, a za to je potrebno državljanstvo. Neki koji su pobegli čak su se vratili u pokušaju da zadrže svoju imovinu.
Egzodus stanovništva doveo je do akutnog nedostatka radne snage na okupiranim teritorijama. Da bi se popunila praznina, sada tamo radi 40.000 do 50.000 ljudi iz Rusije i Centralne Azije, ocenjuje Petrov. Mnogi od njih su građevinski radnici, ali hiljade nastavnika, medicinara i administrativnih radnika dolazi i na dobro plaćene kratkoročne ugovore. U pokušaju da se sakriju stvarni troškovi aneksije, uspostavljeni su sporazumi o 'tviningu', prema kojima ruski regioni, velike kompanije, univerziteti i kulturne institucije moraju da subvencionišu okupirane ukrajinske regione i slične institucije iz sopstvenih budžeta. Ovi troškovi su tajni. Investicije, pak, podstiču velike poreske olakšice.
Partizanski otpor
Međutim, ovde postoji i nasilan otpor. Partizani su 27. oktobra, prema nekim izveštajima, digli u vazduh železnički most u okupiranom Berđansku. Povremeni su i primeri partizanskih atentata na kolaboracioniste. Ukrajinski nacionalni centar otpora (NRC), koji od 2014. godine deluje u delovima Ukrajine pogođenim sukobima, ima zadatak da im pomogne. Ali, kako kaže osoba koju je The Economist nazvao 'Ostap', a koja je portparol NRC-a, savremena partizanska aktivnost "nije kao ona u filmovima".
Iako ove grupe mogu da ubiju izvestan broj Rusa, kaže on, prikupljanje obaveštajnih podataka o lokaciji neprijateljskih jedinica i naoružanja im je mnogo važnije jer će im to "pomoći da ubiju 100 jednim projektilom".
Identitet okupiranih teritorija se brzo menja. Neki stanovnici su uvek bili proruski nastrojeni. Sada ugnjetavanje, ispiranje mozga i egzodus znače da se ravnoteža dodatno pomerila na taj način. Oko 5 do 30 odsto stanovnika okupiranih regiona Zaporožja i Hersona je proruski orijentisano, 20 do 35 odsto je proukrajinsko, dok ostali, možda više od polovine, imaju stav "sačekajte i videćete", navodi NRC. Zato ne treba verovati u ideju da svi oni stradaju pod okupacijom i čekaju da dođu oslobodioci da ih oslobode“, zaključio je Nikolaj Petrov.
Komentari 19
Pogledaj komentare Pošalji komentar