Rusi jurišaju na Kursk: Tok rata se upravo promenio

Tramp je obećao da će okončati rat u Ukrajini i pre svoje inauguracije. Vol strit džornal je došao do detalja Trampovog plana.

Ti detalji su motiv za Ruse da napadaju što jače i brže u Kursku, bez obzira na gubitke.

To je zato što je jedan od Trampovih predloga da Ukrajina i Rusija pristanu na primirje sa granicama duž sadašnje linije fronta. Sadašnja linija fronta se proteže kroz južnu i istočnu Ukrajinu i prelazi u Kursk, koji su u avgustu napale jake ukrajinske jedinice.

Ako Trampov plan zaista uspe, što je malo verovatno, piše Forbsov Dejvid Aks, Rusija bi morala da se odrekne 440 kvadratnih kilometara sopstvene teritorije u zamenu za 72.400 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije koja je trenutno pod njihovom okupacijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin verovatno neće biti ni približno toliko zadovoljan ovom razmenom, koja je očigledno povoljna za Rusiju. Prethodno je zahtevao da njegove snage proteraju ukrajinske trupe iz Kurska do 1. oktobra.

Očigledno, Rusi to nisu uspeli.

Ruska 810. brigada pešadije marinaca i severnokorejski vojnici koji su stigli na front prošlog meseca nisu bili jedini koji su izvršili kontranapad u Kursku, ali su verovatno imali najmanje sreće.

Krigsforšer, ukrajinski pilot dronova koji podržava ukrajinske brigade u Kursku, piše da je ruska 810. brigada nedavno dobila 40 oklopnih transportera BTR-82 da nadoknadi neke od gubitaka koje su pretrpeli u borbi.

Najmanje 14 od tih vozila napalo je duž levog boka okupirane teritorije u Kursku.

"Deset je uništeno ili oštećeno i napušteno", izvestio je Krigsforšer. Moguće je da su Rusi u krvavom napadu izgubili ukupno do 140 vojnika. Ukrajinski pilot očekuje da će ovakvih napada biti još, a verovatno će se odvijati na istim pozicijama kao i ovaj.

"Kao što sam ranije rekao, levi bok i centar biće najopasnija mesta u Kursku", naglasio je Krigsforšer.

Kremlj može prihvatiti velike gubitke. To je cena koju bi ruski lideri možda bili spremni da plate, ali samo ako je primena Trampovog plana zaista realna.

Glavni problem je što Tramp navodno zahteva demilitarizovanu zonu duž cele linije fronta, ali ne predlaže bilo kakav način da se to stvarno sprovede.

"Demilitarizovana zona zahteva prisustvo snaga kako bi se osiguralo da se pravila primenjuju", naglašava Tatarigami, ukrajinski analitičar.

"Bez bezbednosnih snaga na terenu, postoji opasnost da se ovi uslovi ignorišu ili često krše. Upravo zbog toga je Trampov navodni predlog za mir 'naivan' ", objašnjava Tatarigami.

Rusija i Severna Koreja bacaju svoje trupe i vozila u smrt u Kursku, pokušavajući da postave povoljnije uslove za primirje koje se možda nikada neće dogoditi.