Odlučno krenuli na Kijev? "Na 150 kilometara od granice ih je već 10 hiljada..."

Na samom početku rata ruske trupe su stigle do nekoliko predgrađa Kijeva, ali su potom bili prinuđeni da se povuku.

Međutim, zauzimanje Kijeva nikada nije prestalo da bude glavna preokupacija Kremlja.

Naime, tek njegovim osvajanjem Putinova tzv. specijalna vojna operacija bi bila u potpunosti realizovana, a sam ruski predsednik stalno pominje da ni posle dve pune godine nije odustao od "prvobitnih planova" zbog kojih je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Ukrajinski mediji ističu nedavnu izjavu Putinovog bliskog saradnika Dmitrija Medvedeva, koji se, kako prenose ruske režimske agencije, retorički zapitao: "Gde će Rusija stati? Hoće li to biti Kijev? Da, trebalo bi da bude Kijev. Ako ne sada, onda svakako u sledećoj fazi sukoba“.

Time je Medvedev potvrdio da Moskva ne odustaje od okupacije Kijeva.

Doduše, vojni analitičari, i zapadni i ukrajinski i ruski, kažu da za sada nema većih izgleda da Rusi spremaju takvu ofanzivu i da bi uskoro mogli da krenu na Kijev, ali je vojni analitičar Roman Pogorelij rekao ruskoj redakciji Bi-Bi-Sija da Ukrajina na to rešenje mora biti spremna jer planovi za to u ruskom Generalštabu sigurno postoje.

Prema obaveštajnim podacima, u tom severnom pravcu stacionirano je između 20 i 25 hiljada ruskih vojnika, a izvestan broj ruskih vojnika nalazi se u Belorusiji, upravo u pravcu prema Kijevu, koji je od te granice udaljen svega oko 150 kilometara.

Ali to je veoma zahtevna vojna operacija. Ukrajinski vojni bloger Konstantin Mašovec kaže da bez 100.000 do 120.000 vojnika Rusi ne mogu ozbiljno da razmišljaju o planovima da ponovo marširaju na Kijev, a grupisanje od tolikog broja vojnika bilo bi teško sakriti od obaveštajnih službi i satelitskih snimaka.

S druge strane, veruje se da nova ofanziva na Kijev neće biti moguća bez nove "javne“ mobilizacije. Vladimir Putin za sada ništa o tome ne govori, čeka da ozvaniči svoju pobedu na predstojećim predsedničkim izborima, pa svi pretpostavljaju da će posle toga, na proleće, objaviti još jednu mobilizaciju, bez koje neće moći da pokrene bilo kakve značajnije i veće operacije.

Kako navodi nekoliko ruskih vojnih blogera, zbog umora i gubitaka vojske, Rusi će morati, ako ne nameravaju da se zaustave samo na osvojenom, pokrenu i "osveže“ vojsku sa najmanje 150 do 200 hiljadu novih vojnika.

Ipak, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov kaže da nas "već dve godine plaše novim udarom na Kijev, iz jednog ili drugog pravca. Verujte mi, već mi je dosadno da pričam o tome“, kaže Budanov.

S druge strane, vojni savetnik Taras Čmut smatra da "opasnost od novog pokušaja osvajanja Kijeva" raste sa promenom situacije na ratištu. Neki ukrajinski vojni analitičari smatraju da bi Moskva mogla da pribegne tzv. imitiranjem napada na Kijev, kako bi se rasteretili drugi delovi fronta i primorali Ukrajinci da najveći deo svojih snaga usredsrede na "odbranu“ Kijeva i udaljili ih sa područja koja su sada prioritet za Ruse, što je opkoljavanje Donbasa i ponovni pokušaj osvajanja Hersona, koji je prošle jeseni proglasio "rusku teritoriju“.

Konstantin Mašovec navodi da je ovaj manevar "lažni napad" vrlo izvestan, možda već ovog proleća. U svakom slučaju, mnogi odbrambeni i fortifikacioni objekti se već grade oko Kijeva i duž beloruske granice.