07.11.2024.
20:11
To je kraj; Procurila informacija sa ključnog sastanka
Nemački kancelar Olaf Šolc saopštio je u sredu uveče da smenjuje ministra finansija Kristijana Lindnera, koji je ponovo odbacio budžetski plan za podsticanje investicija i zadržavanje radnih mesta u automobilskoj industriji.
Pošto je Lindner šef FDP-a, ovo označava kraj "semaforske koalicije" SPD-a, Zelenih i liberala, na vlasti od decembra 2021. godine.
Glavno je pitanje kada će biti raspisani novi izbori.
Šolc želi izbore u martu, a opozicija što pre, već u januaru. Kancelar Šolc je najavio da će Bundestag glasati o poverenju vladi do 15. januara: ako ne dobije poverenje, izbori mogu biti organizovani do kraja marta 2025. godine, šest meseci pre redovnog datuma.
Do tada Šolc planira da vlada sa Zelenima, a za važnije poteze očekuje dogovor sa demohrišćanima (CDU-CSU), glavnom opozicionom strankom. Šolc se juče odmah sastao sa Fridrihom Mercom, šefom CDU. Zbog tog sastanka je izostao sa radnog dela Evropskog samita u Budimpešti.
Merc poziva Šolca da već sledeće nedelje zatraži od Bundestaga izglasavanje poverenja kako bi izbori bili održani u drugoj polovini januara. Predsednik Bavarske CSU Markus Soder takođe je pozvao na izbore u januaru. Ministarka inostranih poslova Analena Berbok (Zeleni) podržala je kancelara, rekavši da 15. januar "nudi put za uređenu tranziciju, a red je najvažniji u ovim neizvesnim vremenima".
Posle pobede Donalda Trampa na izborima, mnogo će se promeniti na međunarodnom planu, upozorila je Berbok, a Nemačka, kao treća po veličini svetska ekonomija, ima centralnu odgovornost u Evropi. Radi se o "obezbeđivanju stabilnosti u ovim olujnim vremenima".
"Sada nam je potrebna jaka Nemačka," rekla je političarka Zelenih.
Da je stvar završena, saopštio je kancelar Šolc u sredu uveče, sa strašću koja mu je često nedostajala, prenosi javna televizija ARD.
Optužio je ministra finansija i lidera liberalnog FDP-a Kristijana Lindnera za klijentelizam i napao ga da je više puta blokirao rad vlade, izneverivši njegovo poverenje.
Šolc se obratio javnosti nakon sastanka koalicije o predlogu budžeta. Sastanak je trajao samo dva sata pre nego što su stvari eskalirali, piše Der Spiegel.
Lindner je predložio da vlada nastavi sa radom do kraja godine, a zatim da se raspišu izbori. Šolc je odbio. Nakon što je vest procurila u medije, smenio je ministra finansija.
Lindner je u četvrtak optužio Šolca da je sve inscenirao. Činjenica je da sukobi traju mesecima i da se poslednjih nedelja uveliko spekuliše o raspadu koalicije. FDP se predstavlja kao pro-biznis stranka, striktno protiv povećanja budžetskih rashoda, čak i kada su oni za stimulisanje privrede.
Tokom skoro tri godine ove vlade, kancelarka se često pozicionirala bliže Lindneru nego Zelenima i sopstvenoj stranci, navodi ARD.
Pročitajte i:
Koaliciju mesecima potresaju sukobi, sa javnim prepirkama koje potkopavaju kredibilitet vlade i kancelarke. Konkretan razlog za pad vlade je poslednji dokument u kome je Lindner izneo nove zahteve, koje su SPD i Zeleni shvatili kao objavu rata.
Lindner je zatražio produženje postizanja klimatskih ciljeva i smanjenje socijalnih davanja. To je trebalo shvatiti kao provokaciju, rekao je ministar ekonomije i lider Zelenih Robert Habek.
Povodom pada koalicije, rekao je da je to tragično, posebno na dan kada je Nemačka morala da pokaže snagu da deluje – na dan Trampovog reizbora.
Lindner je u sredu uveče odbio da prihvati krivicu za raspad koalicije. On je tvrdio da je Šolc na kraju zahtevao od njega da pristane na suspenziju dužničke kočnice, što je on odbio. Naime, Nemačka ima budžetsku rupu od pet do osam milijardi evra, a koalicija mesecima ne može da se dogovori.
Pregovaranje unutar ideološki raznorodne koalicije otežala je presuda Saveznog ustavnog suda, kojim je poništen budžet za 2023. godinu, proglasivši neustavnim dodatno zaduživanje za tekuće troškove. Koaliciji je bio potreban veliki novac za restrukturiranje privrede, koje Zeleni traže da bi zaštitili klimu, ili za državu blagostanja, na čemu insistira SPD. Suočena sa zahtevom za smanjenjem troškova, alijansa je propala.
Kao i Šolc, Habek takođe krivi FDP za kolaps "semaforske koalicije".
"Imao sam utisak da Lindner i FDP traže izlaz iz koalicije", rekao je Habek za ARD. On je upozorio da time Nemačka ulazi u dužu fazu neizvesnosti u kojoj se ne mogu donositi važne odluke: budžet za 2025. mogao bi da bude donet tek sredinom sledeće godine. Od januara bi bili dozvoljeni samo rashodi za koje postoje zakonske obaveze, po proceduri koja je uobičajena posle svakih saveznih izbora kada stara vlast ode, a nova još nije donela budžet.
Formalno, kancelar je zatražio od predsednika države Frank-Valtera Štajnmajera da razreši ministra finansija Kristijana Lindnera.
Šolc će tražiti od Bundestaga izglasavanje poverenja. Ako ne dobije većinu, može da traži od predsednika da raspusti Bundestag.
Poslednji koji je to uradio 2005. godine bio je Gerhard Šreder, takođe socijaldemokratski kancelar. Šreder je 2001. dobio podršku za kontroverznu misiju Bundesvera u Avganistanu glasanjem o poverenju, ali 2005. taj manevar je propao. Raspisani su izbori na kojima je SPD izgubio, a zamenila ga je Angela Merkel.
"Dobro da je gotovo," piše Sebastijan Fišer u uvodniku Špigla.
"Koalicija semafora" se od početka zavaravala: koalicija Zelenih, socijaldemokrata i liberala u početku je nosila previše oprečnih ideja i zahteva.
Šolcova vlada smatra se najnepopularnijom nemačkom vladom svih vremena: opozicioni demohrišćani trenutno osvajaju više glasova nego koalicione stranke zajedno, pokazuju ankete. Sindikat CDU-CSU sada ima oko 32 odsto podrške birača, slede SPD sa 16 odsto i Zeleni sa 11 odsto, a FDP je ispod izbornog cenzusa sa samo četiri odsto.
Za Šolcovu vladu, Putinov napad na Ukrajinu bio je prekretnica: vlada je stvorila poseban fond od 100 milijardi evra za Bundesver i promenila spoljnu politiku.
Činjenica da je vlada prevazišla veliku energetsku krizu nakon što je nemačka ekonomija ostala bez ruskog gasa više se ne smatra pozitivnom.
Uspehe "semaforske koalicije" zasenjuju stalne svađe koalicionih partnera: poput dece koja grade zgradu od blokova pa je ponovo ruše u svađi ko je koliko doprineo, piše Špigl.
"Dobro je što je sada gotovo," zaključuje komentator, jer su ovakvim ponašanjem naškodili ne samo sebi, već i narušili poverenje u politički sistem.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar