Uživo Počelo je; Stigli i prvi rezultati – izdaja

NATO će ostati ujedinjen bez obzira na to ko pobedi na američkim izborima, rekao je generalni sekretar tog saveza Mark Rute u Berlinu.

"Ko god da pobedi na tim izborima, radićemo s Kamalom Harris, s Donaldom Trampom i pobrinuti se da savez ostane ujedinjen", rekao je Rute zajedno s nemačkim kancelarom Olafom Šholcom.

Rute je rekao da "ne sumnja" u to da će pobednik predsedničkih izbora u SAD nastaviti da podržava NATO jer je to "u interesu Sjedinjenih Država".

#USElection2024 #USElections #USElections2024 #USAElections #USElectionWatch #VoteVoteVoteTrumpTrumpTrump #TrumpVance2024ToSaveAmerica #VoteDonaldTrump #VoteTrump #VoteDT pic.twitter.com/O2NSeotSFp

— WezzaKay (@WezzaKay) November 5, 2024

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković ocenio je, povodom predstojećih predsedničkih izbora u SAD, da će se u slučaju pobede kandidata republikanaca Donalda Trampa, Amerika više okrenuti sebi i razvoju svoje ekonomije.

"Mislim da će se, ukoliko pobedi bivši predsednik Tramp, Amerika više okrenuti sebi, razvoju svoje ekonomije i energetske bezbednosti. Svakako da će insistirati da se održe dobri odnosi sa Evropskom unijom, ali mislim da njihov fokus neće biti na Evropi, nego na Kini i njihovom ekonomskom i političkom rivalstvu", rekao je Marinković za Tanjug.

Marinković je naveo da će, ukoliko pobedi kandidat demokrata Kamala Haris, ona slediti ono što su radili bivši predsednik Barak Obama i trenutni predsednik Džozef Bajden i njegova administracija, a to je jedna vrsta većeg angažovanja Amerike po celom svetu.

"Koliko bi to oduzelo potencijala i snage Americi to ćemo videti, s obzirom da se stvari u svetu menjaju i da postoji mnogo kriznih žarišta koja trenutno egzistiraju u svetu", rekao je Marinković.

Docent Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković ocenio je da će kandidat ili kandidatkinja koji odnese pobedu u američkoj saveznoj državi Pensilvanija na predstojećim predsedničkim izborima na kraju i dobiti te izbore.

Nedeljković je za Tanjug rekao da, prema istraživanjima javnog mnjenja, republikanski kandidat Donald Tramp ima veće šanse za pobedu na predstojećim izborima, ali je dodao da su istraživanja ranije umela i da omanu.

🚨🚨🇺🇲🇺🇲
US election update

TRUMP Dance in election rally 🕺#USElection2024 #USAElections #USElections #USElections2024 #USElection #Elections #US #USA #Trump #KamalaHarris #Trump2024 https://t.co/jIG7HVHMxY pic.twitter.com/INtgpnJb7X

— World Crisis Tracker (@WorldCrisi19621) November 5, 2024

🚨🚨🇺🇲🇺🇲
US election update

Donald Trump's chances of winning surge to 61.3% in betting markets following Joe Rogan's endorsement.#USElection2024 #USAElections #USElections #USElections2024 #USElection #Elections #US #USA #Trump #KamalaHarris #Trump2024 https://t.co/X117W17qiF pic.twitter.com/sCxb3nDSGs

— World Crisis Tracker (@WorldCrisi19621) November 5, 2024

Anketari prilagođavaju svoje sirove podatke na osnovu pretpostavki o tome ko će zaista izaći na birališta, ko će ostati kod kuće i hoće li prikupljene informacije tačno odražavati širu glasačku javnost, piše BBC.

Ishod tih pretpostavki može dramatično promeniti rezultate ankete – i to ne uzimajući u obzir da svaka anketa ima osnovnu statističku "marginalnu grešku".

Ankete u ovoj predsedničkoj trci – posebno u ključnim državama u kojima se vodi najveća borba – pokazuju statistički izjednačenu situaciju koja je unutar granica marginalne greške, čak i ne računajući na odabir anketara o načinu prilagođavanja rezultata.

To znači da je, barem prema anketama, u suštini nemoguće reći da jedan ili drugi kandidat ima veće šanse za pobedu.

Ali, to isto tako ne znači da, kad sve završi, neće biti jasnog pobednika, jer sve prelomne države mogu da prevagnu u korist jednog kandidata – što se, zapravo, često i događa.

Predsednički izbori u SAD počeli glasanjem u Diksvil Noču u Nju Hempširu, gde su birališta otvorena u ponoć po vremenu na istočnoj obali SAD (šest sati ujutru u Srbiji).

CNN prenosi da su Donald Tramp i Kamala Haris dobili po tri glasa svako.

U Dičvil Noču su na izbore izašla četiri registrovana glasača Republikanske partije i dvoje neopredeljenih, što znači da se neko od republikanaca opredelio za Kamalu umesto za Trampa.

Tramp i Haris nude dve potpuno različite vizije SAD, počev od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete, piše Gardijan.

Pristup Haris spoljnoj politici sličan je Bajdenovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu. Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogao povući iz drugih saveza.

Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD. Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.

Haris je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Haris takođe podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.

Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove.

Tramp je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije. Haris je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama.

Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD. Haris je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike.

Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD. Preliminarni rezultati izbora mogli bi da budu poznati već u sredu, 6. novembra, u zavisnosti od brzine brojanja glasova.

Birači će takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kojem se usvajaju zakoni.

Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom. Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi. Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika.

Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat. Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.

Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa.

Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.