Veliki napad na Izrael; Netanjahu najavio osvetu; Pogođen centar za vakcinaciju?

Navodno curenje poverljivih dokumenata o Gazi koji uključuju pomoćnika izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, uzburkalo je izraelsku političku scenu i razbesnelo porodice talaca koje drži Hamas, nakon što je, prema navodima izraelskog suda, ta afera ugrozila napore Izraela da oslobodi taoce.

Detalji slučaja su polako izlazili na videlo zbog zabrane komentarisanja, preneo je Rojters.

Međutim, presuda sudije kojom se delimično ukida naredba, pružila je početni uvid u slučaj za koji je sud rekao da je kompromitovao bezbednosne izvore i da je mogao naštetiti naporima Izraela da oslobodi taoce.

"Tajne i osetljive obaveštajne informacije su uzete iz sistema IDF (Izraelske odbrambene snage) i nezakonito izvučene", navodi se u presudi Suda za prekršaje u Rišon Le-Zionu, koja je možda nanela "ozbiljnu štetu bezbednosti države i predstavljala rizik za izvore informacija".

U tom smislu, sud je saopštio da je curenje moglo da naškodi naporima da se oslobode taoci. Netanjahu je negirao da je bilo ko od zaposlenih u njegovom kabinetu kriv i naveo da je saznao o curenju dokumenata iz medija.

Četvorica osumnjičenih, jedan portparol iz Netanjahuovog okruženja i trojica članova bezbednosnog establišmenta, nisu bili dostupni za komentar, naveo je Rojters.

Detalje iz bezbednosnih dokumenata objavio je nemački list "Bild" 6. septembra, navodi izraelski list "Haarec", jedan od medija koji je podneo žalbu sudu da ukine naredbu o zabrani komentarisanja.

U ekskluzivnom članku "Bilda", navodno je izložena pregovaračka strategija Hamasa, palestinske grupe protiv koje se Izrael bori u Gazi više od godinu dana.

Otprilike u to vreme, SAD, Katar i Egipat su posredovali u pregovorima o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, koji su uključivali sporazum o oslobađanju talaca u Gazi. Ali pregovori su posustali, a Izrael i Hamas su se međusobno optuživali za zastoj.

Članak je objavljen nekoliko dana nakon što je šest izraelskih talaca pronađeno pogubljeno u Hamasovom tunelu u južnoj Gazi.

Neke od porodica u subotu su se pridružile apelu izraelskih novinara da se ukine naredba o zabrani komentarisanja. "Bild" je, takođe, objavio da su mu autentičnost dokumenta potvrdile Izraelske odbrambene snage odmah nakon objavljivanja.

Izrael može da postigne dogovor o primirju kako bi okončao sukob sa pokretom Hezbolah u Libanu u roku od 10 do 14 dana, izjavio je danas neimenovani izraelski zvaničnik za Čenel 12.

SAD se zalažu za predlog o primirju koji bi vratio mir na obe strane libansko-izraelske granice, više od godinu dana nakon što je Hezbolah počeo da izvodi skoro svakodnevne napade raketama i dronovima na Izrael, preneo je Tajms of Izrael.

Javni servis Kan u sredu je objavio detalje nacrta sporazuma koji su sastavile SAD o primirju između Izraela i Hezbolaha, kao i primeni Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1701 koja zabranjuje libanskom pokretu da bude prisutan južno od reke Litani.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je danas da bi potencijalni prekid vatre između Irana i Izraela mogao da utiče na to da bude ublažen intenzitet odgovora Teherana na nedavne izraelske napade na iranske vojne lokacije.

"Ukoliko oni (Izraelci) preispitaju svoje ponašanje, prihvate prekid vatre i prestanu da masakriraju potlačene i nedužne ljude u regionu, to bi moglo da utiče na intenzitet i vrstu našeg odgovora", rekao je Pezeškijan, javila je iranska državna novinska agencija IRNA.

Pezeškijan je rekao da će Iran odgovoriti na svaku agresiju kojom se narušava iranski suverenitet i bezbednost, preneo je Tajms of Izrael.

Izrael je u noći između 25. i 26. oktobra napao vojne lokacije u Iranu kao odgovor na napad iranskih snaga na Izrael 1. oktobra. Prema podacima Irana, u napadu na iranske vojne lokacije poginula su četiri vojnika.

Izraelska vojska danas je saopštila da je izvela kopneni upad u Siriju i zarobila sirijskog državljanina umešanog u iranske akcije, a ovo je prvi put tokom aktuelnog rata da je Izrael objavio da je poslao vojnike u tu zemlju.

Sirija za sada nije potvrdila ove navode, javila je agencija AP. Izraelska vojska u saopštenju nije precizirala gde se u Siriji dogodio upad, kao ni kada.

Za zarobljenog Sirijca je navedeno da se zove Solejman al-Asi i da živi u južnom regionu Saida. Kako je vojska navela, on je praćen nekoliko meseci i učestvovao je u iranskim akcijama čije mete su bili delovi Golanske visoravni koju je Izrael anektirao u blizini granice sa Sirijom.

Al-Asi je doveden u Izrael na ispitivanje, saopšteno je iz izraelske vojske. Izrael je tokom protekle godine izveo više vazdušnih udara u Siriji, gađajući pripadnike libanskog pokreta Hezbolah i iranske zvaničnike koji su bliski saveznik tog pokreta i Sirije.

Kopneni upad je usledio u trenutku dok Izrael vodi pojačanu kampanju bombardovanja Libana u proteklih šest nedelja, i dok traje kopnena invazija duž izraelsko-libanske granice sa ciljem da onesposobi Hezbolah.

Izraelski vojni zvaničnici juče su saopštili da su pomorske snage izvele napad na severni libanski grad i zarobile čoveka za kojeg su naveli da je visoki operativac Hezbolaha.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas da libanski proiranski pokret Hezbolah mora biti potisnut do reke Litani i dalje, sa ili bez sporazuma o prekidu vatre, kao i da se mora sprečiti da se ta grupa ponovo naoruža.

Iranski predsednik kaže da bi potencijalni prekid vatre između njegovih saveznika i Izraela "mogao da utiče na intenzitet" odgovora Teherana na nedavne napade Izraela na iranska vojna mesta.

"Ako oni (Izraelci) preispitaju svoje ponašanje, prihvate prekid vatre i prestanu da masakriraju potlačene i nevine ljude u regionu, to bi moglo uticati na intenzitet i vrstu našeg odgovora", rekao je Masud Pezeškijan, a citira državna novinska agencija IRNA.

On dodaje da Iran "neće ostaviti bez odgovora bilo kakvu agresiju protiv njegovog suvereniteta i bezbednosti", navodi novinska agencija.

Najmanje 31 Palestinac poginuo je danas u izraelskom bombardovanju Pojasa Gaze, saopštili su palestinski lekari.

Skoro polovina žrtava stradala je u severnim područjima Gaze gde izraelska vojska već mesec dana vodi ofanzivu čiji cilj je, kako navode, da spreči pokret Hamas da se pregrupiše, preneo je Rojters.

Palestinci navode da nove vazdušne i kopnene ofanzive, kao i prisilna raseljavanja, predstavljaju “etničko čišćenje” čiji cilj je da se isprazne dva grada i izbeglički kamp na severu Gaze kako bi se stvorile tampon zone.

Izrael negira ove navode, i tvrdi da se bori protiv militanata Hamasa koji svoje napade izvodi iz severnog dela Gaze, prenosi Rojters.

Šefica Dečjeg fonda UN (UNICEF) Ketrin Rasel upozorila je da palestinskom stanovništvu na severu Gaze preti neposredna opasnost da umru od bolesti, gladi i nastavka izraelskog bombardovanja.

U saopštenju objavljenom u subotu Rasel je navela da je samo u proteklih 48 sati više od 50 dece navodno ubijeno u Džabaliji, najvećem od osam izbegličkih logora u Pojasu Gaze, gde su srmtonosni izraelski napadi iz vazduha uništili dve stambene zgrade sa stotinama ljudi, prenose danas agencije.

Izraelska vojska je saopštila da je od jutros Hezbolah ispalio više od 60 raketa na Izrael.

Prema navodima izraelske vojske, Hezbolah je nedavno iz Libana lansirao oko 35 raketa na severni deo Izraela, dok je na zapadnu Galileju ispaljeno oko 10 raketa.

Na Golansku visoravan ispaljeno je 25 raketa, koje su pogodile otvorena područja, navodi se u saopštenju.
 

Veruje se da Iran već mesecima drži u pritvoru iransko-američkog novinara Rezu Valizadea, koji je nekada radio za emitera kojeg finansira američka Vlada, objavili su danas američki mediji.

Stejt department je potvrdio agenciji AP da je "upoznat sa izveštajima da je ovaj američko-iranski državljanin uhapšen u Iranu", kao i da se trenutno uz pomoć partnera iz Švajcarske radi na prikupljanju više informacija o tom slučaju.

"Iran rutinski nepravedno zatvara američke građane i građane drugih zemalja u političke svrhe. Ova praksa je okrutna i suprotna međunarodnom pravu", navodi se u saopštenju.

Iran nije priznao da je pritvorio Valizadea, a iranska misija pri Ujedinjenim nacijama nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Valizade je radio za Radio Farda, medij u okviru Radija Slobodna Evropa, koji je nadgledala Američka agencija za globalne medije.

Taj novinar je u avgustu objavio dve poruke na platformi Iks, koje nagoveštavaju da se on vratio u Iran uprkos tome što iranske vlasti gledaju na Radio Farda kao na neprijateljski medij.

"Stigao sam u Teheran 6. marta 2024. Pre toga sam imao nedovršene pregovore sa obaveštajnim odeljenjem (Revolucionarne garde)", napisao je Valizade u jednoj poruci, dok je u drugoj poruci naveo: "Na kraju sam se vratio u svoju zemlju posle 13 godina bez ikakvih bezbednosnih garancija, čak i verbalnih".

Već nedeljama kruže glasine da je Valizade priveden, nakon čega je grupa Aktivisti za ljudska prava, koja prati slučajeve u Iranu, saopštila da je on priveden po dolasku u zemlju ranije ove godine, ali da je kasnije pušten, nakon čega je ponovo uhapšen i poslat u zatvor Evin.