Koliko još dugo? Menja se zaštita Evrope, "Rusija može da radi šta god hoće"

Dakle, ocenjuje Bi-Bi-Si, prisustvo takvih snaga u Severnom moru tokom proteklih nekoliko nedelja imalo je za cilj da umiri evropske saveznike, uprkos političkim neizvesnostima kod kuće.

Američka vojna moć je pomogla u zaštiti Evrope u poslednjih 75 godina, ali predsednički izbori u SAD postavljaju pitanje: koliko još? Vojni komandanti daju sve od sebe da izbegnu politiku.

Međutim, među grupom novinara pozvanih na brod USS "Hari S Truman", američki predsednički izbori bili su visoko na agendi. Pitanje je bilo: hoće li Amerika i dalje stajati uz Evropu?

• Ozbiljna pretnja: Biće razorno
• Potvrđeno: Stiže, samo ako nanišanite
• Vojska u stanju visoke pripravnosti: Prešli su "crvenu liniju"

"Ono što mogu da vam kažem je da smo čvrsto posvećeni našoj alijansi, čvrsto posvećeni NATO-u", rekao je kontraadministrator Šon Bejli.

Ali on nije taj koji će odlučivati o spoljnoj politici SAD, niti će njegov odgovor umanjiti sumnje. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus zna da su promene u vazduhu. Upitan o verovatnom uticaju američkih izbora na Evropu prošle nedelje, on je rekao da je pitanje da li će Amerika činiti "mnogo manje ili malo manje".

Nije spomenuo imena, ali je Donald Tramp taj koji će verovatno učiniti "mnogo manje".

USS "Hari S Truman" sa ponosom nosi ime predsednika koji je pomogao u osnivanju NATO-a pre 75 godina. Ali, drugi Trampov mandat bi mogao ponovo da uzdrma savez do same srži. Trumanova doktrina o davanju vojne, ekonomske i političke podrške ugroženim demokratskim nacijama se veoma razlikuje od Trampove politike Amerika na prvom mestu. Nedavno je rekao da Rusija može da "radi šta god hoće" saveznicima koji ne troše dovoljno na odbranu.

Svako povlačenje SAD iz Evrope ostavilo bi veliku "rupu". SAD imaju više od 100.000 vojnog osoblja raspoređenog u Evropi. Poslednji put kada je bio predsednik, Tramp je zapretio da će povući neke od tih snaga. Ako bude izabran, mogao bi ponovo da uradi isto.

Mnogi republikanci veruju da Evropa treba da brine sama o sebi. Realnost je da se američki vojni fokus već pomera na istok ka indo-pacifičkom regionu i usponu Kine.

Kina sada ima veću mornaricu od SAD, pa je Pentagon vidi kao svoj najveći bezbednosni izazov. Amerika će, međutim i dalje biti najistaknutija vojna sila na svetu, pitanje je kako će to iskoristiti sledeći predsednik, piše Bi-Bi-Si.