Posle osvete Izraela, Iran ima dve opcije: Obe su loše

Na jednom kraju spektra je osveta novim talasom balističkih projektila. Izrael je već zapretio da će uzvratiti ako se to dogodi.

S druge strane, postoji odluka da se podvuče crta ispod razmene direktnih udara sa Izraelom. Ali ako odluči da ne uzvrati Izraelu, Iran rizikuje da izgleda slab i zaplašen vojnom moći i političkom odlučnošću Izraela, uz snažnu podršku Sjedinjenih Država.

Na kraju će vrhovni lider i njegovi savetnici verovatno doneti odluku koja, po njihovom mišljenju, najmanje šteti opstanku iranskog islamskog režima.

Prazne pretnje?

Iranski zvanični mediji nekoliko sati pre i posle izraelskih napada preneli su prkosne izjave koje skoro sugerišu da je odluka o odgovoru već doneta. Njihove izjave liče na izjave Izraela, pozivajući se na pravo da se brane od napada. Ali ulozi su toliko visoki da bi Iran mogao odlučiti da povuče svoje pretnje.

Izjave Irana bile su dosledne od napada balističkim projektilima na Izrael 1. oktobra. Pre nedelju dana, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je turskoj mreži NTV da će se „svaki napad na Iran smatrati prelaskom crvene linije. Takav napad neće ostati bez odgovora“.

Nekoliko sati pre izraelskih napada, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakai rekao je: „Odgovorićemo punom snagom na svaku agresiju izraelskog režima. Bilo bi, rekao je, „veoma pogrešno i neosnovano“ sugerisati da Iran neće odgovoriti na ograničeni izraelski napad.

Smrtonosne razmene vatre

Izrael je odredio tempo eskalacije od proleća ove godine. On vidi Iran kao ključnog podržavaoca Hamasovih napada u kojima je 7. oktobra prošle godine ubijeno oko 1.200 ljudi. Strahujući da Izrael traži priliku za napad, Iran je više puta signalizirao da ne želi sveobuhvatni rat sa Izraelom.

To nije značilo da je Iran spreman da zaustavi svoj stalni, često smrtonosni, pritisak slabijeg intenziteta na Izrael i njegove saveznike.

Vlasti u Teheranu su mislile da imaju bolji plan od totalnog rata. Naime, Iran je koristio militante pod svojom kontrolom u tzv "osovine otpora" za napad na Izrael. Huti u Jemenu blokiraju i uništavaju brodove u Crvenom moru. Raketna vatra Hezbolaha iz Libana primorala je najmanje 60.000 Izraelaca da napusti svoje domove.

Šest meseci nakon početka rata, izraelska odmazda primorala je možda duplo više Libanaca da napusti svoje domove na jugu, ali Izrael je bio spreman da učini mnogo više. On je upozorio da će Hezbolah, ako ne prekine vatru i ne povuče se iz pograničnih područja, preduzeti odlučne akcije.
Iranci se suočavaju sa teškim izborima

Kada se to nije dogodilo, Izrael je odlučio da preoblikuje bojno polje koje je oblikovalo ograničeno, ali iscrpljujuće ratovanje Irana. Zadao je niz snažnih udaraca koji su izbacili islamski režim u Teheranu iz ravnoteže i uništili njegovu strategiju. Zbog toga, posle najnovijih izraelskih napada, iranski lideri imaju samo teške izbore.

Izrael je protumačio nespremnost Irana da vodi totalni rat kao slabost i povećan pritisak kako na Iran tako i na njegovu osovinu. Premijer Benjamin Netanjahu i izraelski komandanti mogli su sebi priuštiti rizik.

• Iran traži hitnu sednicu SB UN; Uništeno postrojenje za raketno gorivo; Napadnuta komanda Hamasa
• Hezbolah poslao strahovito upozorenje; Ispaljeno 80 raketa; Izraelske snage se povlače VIDEO
• Ovo je tek početak: Stižu nove pretnje
• Netanjahu: Mi smo birali mete, a ne Amerika

Snažna američka podrška

Imali su nedvosmislenu podršku predsednika Džoa Bajdena, zaštitnu mrežu koja nije došla samo u vidu velikih pošiljki municije, već i u njegovoj odluci da pošalje značajna američka pomorska i vazdušna pojačanja na Bliski istok kako bi ojačala posvećenost SAD odbrani Izraela .

Izraelski vazdušni napad je 1. aprila uništio deo iranskog diplomatskog kompleksa u Damasku, glavnom gradu Sirije. Ubio je iranskog vrhovnog komandanta, brigadnog generala Mohameda Rezu Zahedija, zajedno sa drugim visokim oficirima iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC).
Prvi iranski napad balističkim projektilima bio je uglavnom neuspešan

Amerikanci su bili besni što nisu bili upozoreni i što im nije dato dovoljno vremena da stave svoje snage u pripravnost. Ali podrška Džoa Bajdena bila je nepokolebljiva dok se Izrael suočavao sa posledicama svojih akcija.

Iran je 13. aprila napao dronovima, krstarećim i balističkim projektilima. Većina ih je oborila izraelska protivvazdušna odbrana, uz značajnu pomoć oružanih snaga SAD, Velike Britanije, Francuske i Jordana.

Zaustavljanje spirale eskalacije

Teško je zaustaviti razmenu udaraca i kontraudara kada obe zemlje veruju da će biti viđene kao slabe i odvraćane ako ne odgovore. Ovako ratovi izmiču kontroli.

Sada se postavlja pitanje da li je Iran spreman da Izraelu da poslednju reč, bar u ovoj fazi rata. Predsednik Bajden je podržao odluku Izraela da uzvrati nakon 1. oktobra. Ali on je još jednom pokušao da spreči još smrtonosniju eskalaciju, javno poručivši Izraelu da ne bombarduje najvažniji strateški resurs Irana – nuklearna, naftna i gasna postrojenja. Ojačao je odbranu Izraela tako što je u Izraelu postavio protivraketni sistem THAAD, a premijer Netanjahu je pristao da posluša njegov savet.

Američki izbori 5. novembra deo su proračuna Izraela i Irana o tome šta sledi. Ako Donald Tramp osvoji drugi mandat, možda će biti manje zabrinut od Bajdena zbog odgovora na potencijalnu iransku odmazdu udarima na nuklearna, naftna i gasna postrojenja.

Iran negira da želi nuklearno oružje, ali...

I tako Bliski istok ponovo čeka. Odluka Izraela da ne pogodi najvredniju imovinu Irana može dati Teheranu šansu da odloži odgovor, barem dovoljno dugo da diplomate obave svoj posao. Na Generalnoj skupštini UN prošlog meseca, Iranci su sugerisali da su otvoreni za novu rundu nuklearnih pregovora.

Sve ovo bi trebalo da bude veoma važno za svet van Bliskog istoka. Iran je uvek poricao da želi nuklearnu bombu. Ali njegova nuklearna ekspertiza i obogaćivanje uranijuma stavljaju to oružje na dohvat ruke. Njegove vođe moraju tražiti novi način da odvrate pažnju svojim neprijateljima. Razvoj nuklearne bojeve glave za njihove balističke rakete mogao bi biti sledeći na dnevnom redu.