Bajden se izvinio: "To je greh koji nosim na duši"

"To je greh koji nosimo na duši. Nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina", rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Hile u Arizoni.

Bajden je u obraćanju govorio o zlostavljanju i smrti indijanske dece, kao posledicama politike federalnih vlasti, rekavši da je to nedovoljno poznata i sramna prošlost koja se mora obelodaniti, preneo je Glas Amerike.

"Generacije indijanske dece su ukradene i odvedene na mesta koja nisu poznavali, među ljude koje nikada ranije nisu sreli i govorili jezik koji nikad nisu čuli. Te zajednice su ućutkane. Graja i dečja igra su iščezli. Oduzeta im je odeća, a kosa – koja se smatrala svetinjom, odsečena. Imena su im doslovce izbrisana, zamenjena brojevima ili engleskim", podsetio je Bajden.

Ukazao je da su mnoga od te dece u internatima pretrpela emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje.

"Stotine su umrle, a oni koji su se vratili svojim domovima bili su ranjeni, u fizičkom i psihološkom smislu. Čak i nakon usvajanja Zakon o građanskim pravima 1964. godine, zločini prema njima su nastavljeni", naveo je Bajden.

Otkako je Bajden postao predsednik, ministarka unutrašnjih poslova Deb Haland i njeno ministarstvo sproveli su prvu federalnu istragu o indijanskom internatskom sistemu.

U SAD je bilo više od 400 takvih škola tokom više od 150 godina.

Haland je prva američka ministarka iz redova zajednice Indijanaca.

Bela kuća je saopštila da su se decenijama savezni internati upotrebljavali za asimilaciju dece starosedelaca u belačko društvo.

Njih najmanje 973 preminulo je u, kako je označeno, nasilnom internatskom sistemu američke vlade tokom perioda od 150 godina koji je okončan 1969. godine, prema podacima američkog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je od američkih vlasti zatražilo da upute izvinjenje.

Uz to, najmanje 18.000 dece, od kojih su neka bila uzrasta od četiri godine, oduzeto je roditeljima i prisiljeno na asilimilaciju.

Odluku o ukidanju internatskog sistema školstva za Indijance 1968. godine doneo je američki predsednik Lindon Džonson.