Neizvesna trka za Belu kuću: Svaki glas se broji FOTO/VIDEO

U Arizoni se, na primer, očekuje da će jedan od četiri glasača na izborima 5. novembra biti Latinoamerikanac, pored skoro 20 odsto u obližnjoj Nevadi. U drugoj ključnoj državi, Džordžiji, Afroamerički glasači čine oko 30 odsto. Reč je o značajnom broju glasova u ozbiljno važnim državama.

Oko 240 miliona ljudi ima pravo glasa za Donalda Trampa ili Kamalu Haris na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama 5. novembra – ali će relativno mali broj njih verovatno odlučiti pobednika

Šta kažu ankete?

Najnoviji nedeljni presek predizbornih anketa u Americi pokazuje da je došlo do promena u odnosu na prošlu sedmicu.

Tramp vodi u tri sving ili "pokolebljive države", a Harisova u dve.

U preostale dve sving države - rezultat je potpuno izjednačen.

Takođe, na osnovu klađenja na platformi Polimarket, Tramp je u ponedeljak vodio sa čak 61,1 odsto spram 38,7% za Harisovu. To je skok u odnosu na prošlu sredu, kad je vodio sa 58,9% spram 40,8 za Harisovu (početkom oktobra je ova razlika na Polimarketu bila svega jedan poen - 50:49% u korist kandidatkinje demokrata).

Presudni glasovi

Trka je veoma tesna i smatra se da će glasovi u nekoliko tzv. "sving" (kolebljivih) država biti presudni. Kako piše BBC, sedam država – Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin – drže ključeve Bele kuće.

Ankete Koledža Emerson u sving državama, urađene početkom oktobra, pokazuju da Tramp vodi u četiri od njih sedam, dok Harisova vodi samo u jednoj. Nijedan kandidat ne vodi za više od dva procentualna poena u bilo kojoj ključnoj državi. Tramp sada vodi "za dlaku" u Arizoni, Džordžiji, Severnoj Karolini, Kamala Haris u Mičigenu i Nevadi, dok su u Pensilvaniji i Viskonsinu izjednačeni.

Dopisnik "Independenta" iz Vašingtona Džon Bouden rekao je da je, nakon početnog talasa popularnosti Harisove, izborna trka sada "zaista neizvesna za svakog kandidata".

Tramp takođe na Polimarketu vodi u svim sving državama, od 70% u Arizoni, preko 59% u Pensilvaniji, do 55 odsto u Arizoni - dok se Harisova kotira od 30 odsto u Arizoni, preko 41% u Pensilvaniji, do 45% u Nevadi.

Fokus na neodlučnim glasačima

Obe kampanje sada se prirodno fokusiraju na neodlučne glasače u ključnim državama.

U trci u kojoj je svaki glas važan, presudiće rezultati iz sedam država sa sa ukupno manje od 100 elektorskih glasova.

Naime, u SAD predsednika ne biraju direktno glasovi naroda, već elektorski glasovi koje svaka federalna država dodjeljuje na osnovu rezultata glasanja građana u toj državi.

Ova razlika može značiti pobedu kandidata koji nije osvojio većinu glasova građana, ako dobije većinu elektorskih glasova.

Ukupni broj glasova u Elektorskom koledžu je 538 i da bi kandidat pobedio na izborima u SAD mora osvojiti većinu tih glasova, odnosno najmanje 270.

Najviše glasova u Pensilvaniji

A najviše elektorskih glasova među ključnim državama ima Pensilvanija – 19 (na nacionalnom nivou najviše ih ima Kalifornija - 55).

Tamo je fokus pao na određene zajednice koje tamo žive, uključujući ukrajinsku i poljsku, koje čine deo od oko 13 miliona stanovnika te države.

Ni srpska zajednica koja tamo živi nije zanemarljiva.

Na izborima 2020, na kojima su se suočili Tramp i Džo Bajden, republikanac je odneo pobedu samo u Severnoj Karolini (koja ipak ima 16 elektorskih glasova) dok je demokratski rival pobedio u ostalim ključnim državama, uključujući Pensilvaniju gde je pobedio sa 82.000 glasova.

Ko sada osvoji Pensilvaniju, verovatno će osvojiti i Belu kuću, piše "Vašington post".

Ukrajinci u Pensilvaniji

A ukrajinski glasači u Pensilvaniji mogli bi da prevagnu tas na jednu ili drugu stranu. Prema "Postu", u Pensilvaniji živi oko 100.000-200.000 američkih državljana ukrajinskog porekla – podeljenih što se tiče glasanja za Trampa ili Harisovu.

Najviše ih je koncentrisano u jugoistočnom delu ove ključne države, mnogi u "ljubičastim" (sving) predgrađima Filadelfije koja pripadaju okruzima Baks i Montgomeri – poznata po političkoj neodlučnosti.

Ukrajinci su dobro organizovana i politički aktivna zajednica u regionu u kojem je ukrajinska crkvena mreža snažna, a kultura cveta.

Ali, iznenađujuće je da nijedna predsednička kampanja do sada nije uspela da osvoji njihovu potpunu podršku.

Ukrajinci u SAD su svesni da Harisova i Tramp imaju veoma različite pristupe ratu u Ukrajini, navodi "Post".

Harisova ima čvrst proukrajinski stav dok je Tramp bio više skeptičan spram vlade u Kijevu. Istovremeno, ukrajinska američka zajednica je tradicionalno društveno-ekonomski konzervativna.

Ukrajinci u Pensilvaniji koji podržavaju Trampa upiru na frustracije zbog odugovlačenja u isporuci oružja Kijevu i Bajdenovog odbijanja da Ukrajini dozvoli korišćenje američkog dugodometnog oružja za udare duboko u Rusiji.

Još sam neodlučan jer mislim da postoje stvari koje bi Tramp bolje radio za Ameriku. Zabrinut sam zbog njegove spoljne politike, ali isto mogu da kažem i za Harisovu.

Nisam ubeđen ko je od njih trenutno u najboljem interesu Ukrajine – rekao je "Postu" Taras Naumenko, sveštenik ukrajinske pravoslavne crkve Sveti Vladimir u Filadelfiji koji je glasao za Trampa 2016. i 2020.

"Nijedan kandidat nije idealan. Ali sa Trampom, ako on uspe da zaustavi rat, to će biti samo za vreme dok je on ovde. Čim ode, rat će se nastaviti na isti način kao i do sada" rekao je Roman Čuprinjak iz okruga Baks.

"Kamala bi mogla da doprinese sebi dajući nam signal da će biti manje neodlučna… Svi smo veoma zahvalni Bajdenovoj administraciji, ali svako oklevanje se meri u životima" rekao je Roman Strakovski iz Filadelfije koji je u SAD došao ’90-ih.

Poljaci u Pensilvaniji

Harisova se tokom debate sa Trampom u septembru obratila direktno poljskim biračima. U pitanju je "800.000 poljskih Amerikanaca u Pensilvaniji", navodeći da bi Tramp prodao Ukrajinu Vladimiru Putinu i da bi sledeća meta Moskve bila Poljska.

"Politiko" piše i da se Tramp nada da će dobiti većinu među poljskim američkim glasačima kao što je uspeo 2016, zahvaljujući, kako se navodi, naglasku na hrišćanskim vrednostima. Predstavio se kao konzervativni kandidat koji će zaštititi Poljsku tako što će isposredovati mirovni sporazum sa njenim tradicionalno najvećim neprijateljem Rusijom, navodi list.

Nekad kohezivne poljske zajednice sada su raštrkane, a generacijska integracija sve više razvodnjava osećaj ujedinjenog poljsko-američkog pogleda. Visoki procenat Poljaka je podržao Trampa 2016, ali su se okrenuli protiv njega 2020, navodi list.

"Ja više ne živim tamo (u Poljskoj). Važno mi je šta je ovde. Ljudi ne mogu da priušte namirnice" rekla je "Politiku" Magdalena, iz prve generacije Poljaka iz Duponta u Pensilvaniji, koja će glasati za Trampa.

Srbi u Pensilvaniji

Dok u SAD ima oko milion pripadnika srpske dijaspore, a u Ilinoisu je najveća zajednica, više od 25.000 Srba.

Worldpopulationreview.com navodi da u Pensilvaniji živi preko 17.000 Srba. Kada je reč o ostalim ključnim državama, Srba u Arizoni ima više od 7.000, u Džordžiji oko 1.600, u Severnoj Karolini 2.245, Viskonsinu skoro 8.200, u Nevadi 3.800, a u Mičigenu nešto više od 9.000.

"Dojče vele" piše da bi američki izbori mogli da utiču na Zapadni Balkan.

List ukazuje da je proukrajinski stav Harisove dobro zapamćen, te da bi bliske veze između Beograda i Moskve mogle bi da je nateraju da promeni kurs Amerike.

Pročitajte još:

• Glasalo više od milion birača u Džordžiji FOTO/VIDEO
• Haris ili Tramp: Ko vodi?
• Dilema je "rešena": Ko god da pobedi na američkim izborima biće – neprijatelj
• Zašto Trampu skače rejting? FOTO/VIDEO