Ako se oni potvrde, biće to i udarac za dosadašnju proevrosku predsednicu zemlje Maju Sandu koja se kandidovala za drugi mandat.

Referendum je održan juče, istovremeno kad i prvi krug predsedničkih izbora posle kampanje opterećene strahovanjima o mogućoj ruskoj intervenciji.

Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila Izborna komisija sinoć, dosadašnja predsednica vodi sa 38 odsto glasova i suočiće se, u drugom krugu 3. novembra, sa bivšim tužiocem Aleksandrom Stojanogluom, kandidatom proruskih socijalista, koji je osvojio oko 29 odsto glasova.

• U nedelju "Dan D" za Moldaviju: Rusija ili EU?
• Građani pred izborom: EU, Zapad ili Moskva
• U ovo Putin sada gleda: Četiri zemlje...

Stojanoglu je ostvario bolji rezultat od očekivanog.

Na izborima obeleženim optužbama o mogućoj ruskoj intervenciji, što Kremlj 'kategorički' odbija, 53 odsto birača izjasnilo se protiv toga da se put ka pridruživanju EU unese u Ustav kao državni cilj, ;pokazuju rezultati posle prebrojanih oko 90 odsto glasova.

To bi moglo da se preokrene pošto ostaje da se prebroji veliki broj glasova iz inostranstva gde živi velika dijaspora, piše Frans pres.

U svojoj prvoj zvaničnoj reakciji predsednica Sandu je osudila "napad bez presedana protiv demokratije" i obećala da "se neće povinovati".

"Kriminalne grupe koje deluju zajedno sa stranim silama neprijateljskim prema našim nacionalnim interesima napale su našu zemlju udarimo od desetina miliona evra, lažima i propagandom da bi uhvatili našu zemlju u zamku nesigurnosti i nestabilnosti", rekla je Sandu novinarima.

Sandu, koja je okrenula leđa Moskvi posle njene invazije na susednu Ukrajinu i u Briselu podnela kandidaturu svoje zemlje za ulazak u EU, zakazala je referendum da bi se ozvaničila njena strategija i učvrstila "sudbina" te bivše sovjetske republike od 2,6 miliona stanovnika.

Propala očekivanja

Ali izgleda da joj je očekivanje od referenduma propalo, piše Frans pres.

Čak iako bi na kraju 'da' preovladalo, taj rezultat iako ne bi doveo u pitanje pregovore o pristupanju sa EU na neki način slabi proevropsku sliku stanovništva i vođstva Maje Sandu, komentarisao je francuski politikolog Floran Parmantje, poznati stručnjak za tu oblast.

Analitičari su uoči izbora ocenjivali da bi u slučaju da proevropska strana ne pobedi, proruske ili "suverenističke" stranke promovisale približavanje Moskvi.

Posle ovog neuspeha pobeda Sandu u drugom krugu daleko je od toga da je osigurana, ocenjuje Parmantje.

Stojanoglu može da računa na rezervu glasova brojnih malih kandidata i odlazeća predsednica bi mogla da bude suočena sa zamkom 'svi protiv Sandu', ocenjuje on. 

Tokom kampanje Stojanoglu je pozivao da se "vrati pravda" i zalagao se za "uravnoteženu" politiku prema svima, od EU do Rusije.

Nekoliko dana uoči izbora i referenduma, moldavska policija je saopštila da je otkrila program u okviru kojeg su stotine državljana Moldavije obučavane u Rusiji, ali i u Srbiji i Bosni i Hercegovini, da izazivaju nerede i građanske nemire.

Rusija, koja označava prozapadnu moldavsku vladu da postiče "rusofobiju", odbacuje optužbe da se meša u unutrašnja pitanja Moldavije otkako je ta zemlja ubrzala napore da izađe iz ruske orbite posle invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Šest dana posle Moldavije, 26. oktobra, još jedna bivša sovjetska republika, Gruzija odlučivaće da li će nastaviti put približavanja Evropskoj uniji i Zapadu, ili će se vratiti pod okrilje Moskve.

Po oceni analitičara, zajedno s ishodom rata u Ukrajini, rezultati izbora u te dve zemlje mogli bi da odrede konture sutrašnje Evrope.