U nedelju "Dan D" za Moldaviju: Rusija ili EU?

Dok rat u Ukrajini besni, Moldavija je pojačala svoje pokušaje da pobegne iz orbite Moskve i krenula u dug proces pridruživanja EU.

Prozapadna predsednica Maja Sandu (52) nada se da će obezbediti drugi mandat i glasati "za" na referendumu za potvrdu pridruživanja EU kao strateškog cilja u ustavu. Ankete pokazuju da bi Sandu mogla da pobedi na izborima, na kojima se takmiči 11 kandidata, i da će većina podržati ulazak u Uniju.

Maja Sandu bi trebalo da dobije 36 odsto glasova u prvom krugu, prema nedavnom istraživanju moldavskog trusta mozgova WatchDog. Stručnjaci računaju na njenu "verovatnu" pobedu u drugom kolu 3. novembra.

Za predsednicu, koja je za četiri godine uspostavila međunarodni status i pobedila na otvaranju pregovora sa EU, "nije moguće stati na pola puta". Na stranu korumpirane oligarhe, "naša generacija ima misiju da integriše slobodnu i demokratsku Moldaviju u veliku evropsku porodicu", kaže ona.

Vlada optužuje Rusiju i njoj bliske zemlje da pokušavaju da utiču na izborni proces plaćajući desetine hiljada da glasaju drugačije.

"To je proračunat, sveobuhvatan napor koji ima za cilj da destabilizuje našu budućnost i izbaci iz koloseka put Moldavije ka EU", rekla je za Rojters savetnica predsednice za spoljnu politiku Olga Roska. Ona je naglasila da je za manipulaciju glasanjem poslato više od 100 miliona evra.

Policija kaže da je mreža koju vodi Rusija podmitila 130.000 birača da glasaju "protiv" i podrže preferirane kandidate Moskve, što, prema političkom analitičaru iz Kišinjeva Valeriju Paši, predstavlja skoro 10 odsto uobičajenog odziva birača.

Između lažnih informacija i masovnog sistema kupovine glasova, "rusko mešanje je dostiglo nivo bez presedana", navodi se u studiji Centra za novu strategiju sa sedištem u Rumuniji. Proruske stranke pokrenule su kampanju bojkota i ukoliko se ne dostigne prag od 33 odsto registrovanih birača koji je potreban za potvrdu rezultata referenduma, evropski put Moldavije bi bio oslabljen.

Policija je takođe saopštila da su kriminalne grupe koje podržava Rusija želele da poremete glasanje, čak i zauzimanjem vladinih zgrada, dok su vlasti prošlog meseca blokirale brojne ruske veb-sajtove.

Na brifingu ove nedelje, Kremlj je negirao da se Rusija mešala u unutrašnja pitanja Moldavije. Ali su takođe poručili da veruju da mnogi Moldavci žele dobre odnose sa Moskvom i da im je uskraćeno pravo na medije i političare koje žele.

Među vodećim prokremljskim ličnostima je Ilan Šor, tajkun koji je osuđen u odsustvu za prevaru i živi u Rusiji. Dvema njegovim političkim partijama zabranjeno je ili onemogućeno da učestvuju na izborima nakon što su pravno označene kao neustavne ili iz razloga nacionalne bezbednosti.

Šor, koji je pod američkim sankcijama zbog navodnog ruskog mešanja u izbore, ponudio je da plati ljudima da ubede druge da glasaju "protiv" na referendumu i podrže rivalku Maje Sandu, kao i da izvršavaju druge neodređene "zadatke". On negira da je počinio bilo šta protivzakonito ili da je ruski politički saveznik, ističe Rojters. Na društvenoj mreži Telegram, Šor redovno kritikuje moldavsku "policijsku državu" koja je postala "poslušna marioneta" Zapada.

Pored ovog "hibridnog rata" koji se osuđuje od Vašingtona do Pariza, Moldavija mora da se suoči i sa višedecenijskim prisustvom ruskih trupa u separatističkom regionu Pridnjestrovlja.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otputovala je prošle nedelje u Kišinjev kako bi se sastala sa Sandu i pozvala Moldavce da izađu na referendum. Ona je obećala 1,8 miliona evra finansijske podrške.

Iako se očekuje da će Sandu dobiti novi četvorogodišnji mandat, glasanje bi moglo ići u drugi krug 3. novembra ako ne prikupi 50 odsto. Kandidat koji će je najverovatnije gurnuti u drugi krug je Aleksandar Stojanoglo, 57, bivši glavni tužilac koji je pozvao ljude da bojkotuju referendum ili glasaju protiv njega, opisujući ga kao prevaru za povećanje popularnosti aktuelnog predsednika.

Stojanoglu, koji prema anketama ima 10 odsto glasova, pozvao je na "vraćanje pravde" uprkos "zastrašivanju" koje vrše vlastodršci, a prema opoziciji, spremni su da krše prava u ime borbe protiv ruska pretnja. Kada je reč o referendumu, čiji je cilj da se strateški cilj pridruživanja EU upiše u ustav, više od 54 odsto je "za" naspram 35 odsto "protiv", pokazuje anketa.

Čak i ako je njen rezultat na predsedničkim izborima dobar, analitičar Paša je rekao da veruje da partiju Maje Sandu čeka teška borba da zadrži većinu u parlamentu.

Sandu je ubedljivo pobedila 2020. godine, a njena stranka je osvojila većinu u leto 2021.

Od tada je Moldavija pogođena posledicama pandemije Covid-19, rata u Ukrajini, koji je stvorio talas izbeglica, i oštro smanjenje isporuka ruskog prirodnog gasa, što je podstaklo inflaciju.

"Skoro sam siguran da sadašnja vladajuća partija ne može da povrati većinu jer ima prilično negativan rejting", naglasio je Paša.

Iako "ne" na referendumu nije pravno obavezujuće, Paša je rekao da bi bilo teško zamisliti proevropsku većinu na parlamentarnim izborima ako bi se to dogodilo.

"Političke posledice potencijalnog 'ne' su zaista ogromne", istakao je on. Savetnik za spoljnu politiku Roska rekao je da bi snažan glas "za" poslao jasnu poruku Moskvi "da Moldavija više nije pod njenim uticajem i da ide svojim putem".