U većini glavnih gradova Evropske unije, isto kao i u Vašingtonu, se zasad uzdržano gleda na zahteve Zelenskog u "planu za pobedu" da se isporukama zapadnog najubojitijeg naoružanja i načelnom dozvolom da ukrajinska vojska gađa ciljeve u dubini Rusije, Moskva odvrati od pokušaja da ostvari veći vojni prodor na terenu i natera da pregovara o miru.

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj je saopštio da su šefovi diplomatije Unije na sastanku u ponedeljak upoznati s tim "mirovnim planom" koji bi trebalo da "privoli (ruskog predsednika Vladimira) Putina da sedne za pregovarački sto".

Borelj, zastupnik oštre linije otpora ruskoj agresiji na Ukrajinu, je rekao da se "nameće strategijska logika političkog i vojnog jačanja Ukrajine da se Putin privoli na pregovore", ali da priznaje da "to izgleda veoma daleko na vidiku".

Visoki evropski predstavnik je dodao da su evropski ministri razgovarali o vojnoj pomoći Ukrajini i da smatraju da se "mir ne može pobrkati s kapitulacijom".

• Bajden dolazi u Evropu: Sastaje se četvorka, smišljaju plan
• Poznato je: Ovo je plan pobede Ukrajine
• Skovali plan da napadnu Rusiju? Objavljen razgovor

Zelenski je u nedavnim posetama Vašingtonu i ključnim članicama EU i NATO isticao, kako tvrde upoznati ukrajinski izvori, da se u "planu pobede" kao ključne stavke nameću nužnosti bitne vojne, diplomatske i ekonomske podrške Zapada, uz poziv Ukrajini da uđe u članstvo NATO.

To bi, posebno uz bezbednosna jemstva Zapada Kijevu i uz činjenicu da su ukrajinske snage zaposele deo ruske teritorije na području Kurska, trebalo da ima dodatnu moć pritiska i uveri Moskvu da je ogromna cena daljeg nastavka rata, izjavio je i savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak.

Ali zapadni partneri Kijeva u većini misle da se mora razmatrati prekid vatre i okrenuti mirovnom rešenju rata, što je i sam Zelenski potvrdio rekavši da se mora preduzeti "odlučna akcija da se rat završi najkasnije 2025. godine".

Da se ipak odreknu dela teritorije

U zapadnim medijima je vidan odjek imala izjava donedavnog generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da bi Ukrajina zarad postojanog mira i mogućeg ulaska u NATO trebalo da se odrekne teritorije koje su zaposele ruske snage, baš kao što se Finska 1939. odrekla deset odsto svoje teritorije da bi na kraju rata sklopila trajni mir s Rusijom.

To bi trebalo da bude scenario koji bi uverio Ruse da kontrolom "ruskog dela Ukrajine" mogu stvoriti trajni bezbednosni bedem prema Zapadu.

Američki mediji i izvori navode da Bela kuća, imajući u vidu da je to predsedničkih izbora u SAD ostalo jedva tri nedelje, nikako ne želi da izazove veći sukob NATO i Rusije, posebno isporukom oružja i dozvolom za udare ukrajinske vojske u dubinu ruske teritorije.

Amerika i NATO nikako ne žele da direktno uđu u rat strašnih posledica s Rusijom, strategijskom nuklearnom silom, i Zelenski je sad, kako tvrdi britanski "Fajnenšel tajms", pod sve većim pritiskom Zapada da nađe put ka rešenju rata putem pregovora.

Zapadni partneri sad imaju na umu poruku Putina da bi ruske nuklearne, makar taktičke, vojne snage bile aktivirane ako NATO vojnici i sateliti pomogli Ukrajincima da najsavremenijim oružjem gađaju ciljeve u samoj Rusiji.

• Šok priznanje: Zapadu je dosta Ukrajine?
• Totalna katastrofa: Rusija izgubila deo teritorije?
• Zelenski očajan

Zelenski i nemački kancelar Olaf šolc su posle razgovora u Berlinu stavili do znanja spremnost Kijeva da prihvati učešće Rusije u mirovnim pregovorima.

Amerikanci su, prema analizi časopisa "Forin afers", za nastavljanje "rata iscrpljivanja "s Rusijom, jačanjem podrške Kijevu, ali bez direktnog vojnog uplitanja NATO, u nadi da će ruska vojska oslabiti i biti primorana na obustavu rata, dok bi Putin i njegova vlasti mogli da budu uzdrmani i cela geopolitička situacija se preokrene.

Ima procena da bi dugi rat "iscrpljivanja" možda Putina i zbog životnog veka, godina ili bolesti primorali na silazak s vlasti.

Francuski dnevnik "Mond" piše da vojni i geopolitički analitičari misle da bi "ukrajinsko-ruski 'dugi rat' bez presudne akcije Zapada mogao da se pretvori u 'kratak rat' i pobedu Rusije".

Nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" zaključuje da "na kraju neće biti Evropljani sami, već Amerikanci koji će odlučiti kojim će se putem Zapad usmeriti u najstrašnijem ratu posle 1945".