Šokantno: Hong Kong više ne postoji?

Ova aneksija i apsorpcija Hong Konga traje već duže vreme, a novi zakon o antikineskom delovanju i špijunaži, koji je donela novoizabrana skupština gotovo potpuno podređena Pekingu, praktično je zabio poslednji ekser u kovčeg. bilo koje hongkonške "individualnosti".

Parlament Hong Konga, koji čine poslanici lojalni Kini, jednoglasno je usvojio zakon koji predviđa teške kazne. Kako navodi Si-En-En, dokument od 212 stranica je Zakonodavni savet Hongkonga razmotrio "izuzetno brzo” – za samo 11 dana. Šef administracije Hong Konga Džon Li Ka-čiu nazvao je usvajanje zakona "istorijskim trenutkom" za grad, prenosi CNN.

"Ostvarili smo istorijsku misiju, ispunili očekivanja zemlje i nismo izneverili centralnu vladu“, rekao je on, misleći na Peking. Novi zakon stupa na snagu 23. marta. Ding Ksuekiang, potpredsednik Državnog saveta Narodne Republike Kine, rekao je da će usvajanje novog zakona zaštititi "fundamentalne nacionalne interese" i omogućiti Hong Kongu da se fokusira na ekonomski razvoj, navodi Bi-Bi-Si.

Novi zakon je, kako je rekao Džon Li Ka-čiu, potreban da bi se zaštitio od "potencijalne sabotaže i podzemnih snaga koje pokušavaju da stvore konfuziju i nerede“, a posebno da bi odvratio "ideje o mogućnosti nezavisnog Hong Konga“. Zakon se zvanično zove Uredba o nacionalnoj bezbednosti, ali je poznatiji kao Uredba 23. Kako prenosi Bi-Bi-Si, novi zakon uvodi 39 novih krivičnih dela protiv nacionalne bezbednosti i nalaže lokalnoj administraciji da utvrdi odgovornost za zločine veleizdaje, separatizma, pobuna, subverzija protiv vlade NR Kine, kršenje državnih tajni, aktivnosti stranih političkih organizacija u autonomnoj pokrajini i uspostavljanje veza između političkih organizacija Hong Konga i stranih političkih organizacija.

Maksimalna kazna predviđena je za izdaju i pobunu i biće kažnjiva doživotnom zatvorom. Osim toga, zakon uvodi izmene proceduralnih pravila, pa će policija Hong Konga moći da traži od sudija dozvolu da osumnjičenima uskrati konsultacije sa advokatima po njihovom izboru ako se to smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost. Rojters napominje da se u dokumentu posebna pažnja posvećuje „stranom mešanju“. Naime, ovo uključuje pomoć stranim silama da utiču na kreiranje politike, zakonodavstvo i izbore u Hong Kongu.

Konkretno, u predlogu koji je poslat Zakonodavnom veću Hong Konga navodi se da strane sile koriste grad kao "odskočnu dasku za antikineske aktivnosti i aktivnosti“ i "šire antikinesku ideologiju i demonizuju vlasti NR Kine i Hong Kong“, upravo zbog ovakvog statusa i položaja Hong Konga. Jedno od "pokrića“ za takve "neprijateljske“ aktivnosti je praćenje stanja ljudskih i građanskih prava u regionu, napominje Rojters. Njujork tajms, pak, u svojoj recenziji navodi da strahuje da će zakon značajno narušiti autonomiju grada, posebno njegovu nezavisnu politiku, i da će se koristiti za progon neistomišljenika, odnosno protivnika potpunog spajanja sa Kina. Analitičari, ali i hongkonška opozicija, strahuju da će zakon naneti štetu nezavisnim političkim opcijama, nevladinim organizacijama, novinarima i biznisu. Eksperti koje su intervjuisali Njujork tajms i Si-En-En napominju da bi novi zakon mogao da utiče na širok krug ljudi – državne službenike, advokate, diplomate, naučnike, novinare i zaposlene u nevladinim organizacijama.

Stanovništvo odlazi

Zbog nejasnih formulacija u zakonu, preduzetnici se mogu suočiti i sa pretnjom krivičnog gonjenja prilikom razmene finansijskih podataka, što bi se u teoriji moglo protumačiti kao špijunaža i nezakonito pribavljanje podataka koji predstavljaju državnu tajnu. Podsetimo, odluke o „uzastopnom” smanjenju autonomije u Hongkongu izazvale su proteste koji su nasilno ugušeni, a desetine hiljada stanovnika je poslednjih godina napustilo grad, uglavnom emigrirajući u Veliku Britaniju, SAD i Australiju.

Na stotine ljudi je već uhapšeno, a u Hongkongu je, prema tvrdnjama stanovnika, a prema pisanju britanskih medija, vladala atmosfera opšteg straha, ali i svesti da će od sada „autonomija“ Hong Konga biti samo fiktivna. , odnosno onoliko koliko je potrebno Pekingu. Podsetimo, u jeku pandemije korona virusa 2020. godine, Peking je doneo zakon o nacionalnoj bezbednosti Hongkonga, koji je ugušio nekada moćni protestni pokret, uglavnom studentski, u tom gradu.

Podsetimo, Velika Britanija je 1997. godine "vratila" Hong Kong pod kineski suverenitet. Bio je to prvi region Kine pod politikom "jedna zemlja, dva sistema", a sporazum garantuje autonomiju Hong Konga do 2047. godine. Ali Peking je polako ali sigurno uspeo da ugura lojalne ljude u administraciju Hongkonga i dobije većinu u lokalnoj skupštini, tako da je Hong Kong praktično već potpuno podložan vlasti u Pekingu.

• "Grade ogromne vojne baze, blizu su..."
• Kina uputila ultimatum Evropi