Nemački mediji oštri: Licemerno, idu ka EU brzinom kornjače

U izveštaju sa ;samita Berlinskog procesa ;održanog juče, Frankfurter algemajne cajtung ističe izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca i šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da bi trebalo ubrzati put država Zapadnog Balkana ka EU.

"Evropska unija je potpuna jedino sa zemljama Zapadnog Balkana", rekao je Šolc, dok je Fon der Lajen tvrdila da je proširenje EU "sasvim u vrhu dnevnog reda" u Briselu, prenosi FAZ.

"Doduše", dodaje frankfurtski list, "primećuje se i nestrpljenje pri nastupima Šolca i Fon der Lajen nakon sastanka Berlinskog procesa. Šolc je rekao da se nada da ’neće trajati još deset godina’ dok šest država Zapadnog Balkana ne postanu članice EU".

Nemački kancelar je naglasio da dijalog Srbije i Kosova "ne teče zadovoljavajuće".

U Berlinu je, prenosi list, potpisan akcioni plan za zajedničko tržište, kao i za razmenu studenata. Dogovoren je i zajednički nastup u borbi protiv ilegalnih migracija i tretiranju plastičnog otpada.

List još piše da se u "vladinim krugovima u Berlinu" smatra da je tokom Berlinskog procesa štošta ipak postignuto, poput kancelarije za saradnju mladih RYCO i zelenih linija za bržu carinsku obradu robe.

Drugi vodeći dnevni list ;Zidojče cajtung ;piše pod naslovom "Šolc želi da doda gas" kako nemački kancelar navija za brže proširenje EU. U tekstu se dodaje: "Ideja Berlinskog procesa je da se na tehničkom nivou načine pomaci kao članstvu u EU iako i dalje postoje nerešena statusna pitanja, recimo između Srbije i Kosova".

Rajniše post, list iz Diseldorfa, navodi da je "frustracija u balkanskim državama velika, posebno jer su Ukrajina i Moldavija, u jeku ruske agresije, u rekordnom roku načinjene kandidatima za pristupanje EU".

U berlinskom listu Tagescajtung ;svoje viđenje dao je Ulf Brunbauer, koji se na Univerzitetu u Regenzburgu bavi istorijom Balkana.

Brunbauer kaže da su ovakve konferencije za većinu zemalja samo "obavezna praksa" kako bi se privuklo nešto međunarodne pažnje. On kritikuje što EU primenjuje dvostruke standarde, od balkanskih kandidata se očekuju reforme u pravcu više demokratije, dok usred EU, u Mađarskoj, takve demokratije nema.

"Zašto prema Zapadnom Balkanu postoji toliko visok stepen očekivanja, kad čak i članice EU razgrađuju demokratiju?", pita profesor.

Tagescajtung ;navodi da se kancelar Šolc zalaže za zajednički prijem šest balkanskih država u EU, kako bi se izbegle kasnije međusobne blokade. Drugi pak zagovaraju postupni prijem, recimo da države regiona prvo budu primljene u zajedničko tržište, a ne odmah u punopravno članstvo.

U tekstu se dodaje da je Šolc posebno zainteresovan za srpski litijum, što profesor Brunbauer kritikuje. "Olaf Šolc izvozi negativne posledice klimatske transformacije u poluautokratske zemlje. To podseća na nemačke naftne dilove sa državama poput Saudijske Arabije", rekao je.

Doduše, dodaje berlinski list, Šolc u ponedeljak nije naglašavao litijum već projekte koji bi mogli biti bliži građanima – ukidanje naknada za roming u regionu ili priznanje diploma.

Kelnski list Štat ancajger ocenjuje da su u Berlinu primećeni "tračci svetla", ali da ostaju veći problemi poput "etničkih sukoba, nacionalnih konflikata, korupcije, siromaštva i izbegličke rute iz Sirije i Afrike preko Zapadnog Balkana".

To što Šolc i Fon der Lajen šire optimizam je "ritual u ovom mučnom procesu", komentariše list, podsećajući da zemlje regiona pune dve decenije čekaju na prijem u EU. I Berlinski proces postoji već deset godina.

"Ali, napredak je spor poput kornjače. Uvek se iznova zemlje Zapadnog Balkana odbijaju jer im je životni standard nizak, stanje demokratije sporno, a nacionalni konflikti među njima previše škakljivi. Uzgred, ni EU nije spremna", piše kelnski list.

Ocenjuje se da, dok u Briselu vlada princip jednoglasnog odlučivanja, niko neće proširiti krug članica sa 27 na 33, primajući nove komplikovane partnere.

"Tako je i dalje 3.500 vojnika NATO na Kosovu zbog zaštite od Srbije. I nisu sve članice EU priznale Kosovo. Tako ne može da funkcioniše pod zajedničkim krovom EU", navodi se.

Komentar se zaključuje time da je ipak dobro što je perspektiva pristupa EU i dalje otvorena. "Jer alternativa je da ove države slede zov Rusije. To bi bila katastrofa za EU", dodaje list.

"Vreme je da obe strane zaigraju otvorenim kartama. Umesto da rade na punopravnom članstvu, kao da grade čardak ni na nebu ni na zemlji, treba razviti realne alternative. Balkanskim državama valja ponuditi privilegovano partnerstvo sa učešćem na zajedničkom tržištu, ali bez prava glasa i punog političkog učešća u EU", piše list.

Od toga bi, piše berlinski list, obe strane ponešto dobile. "Držanje za proces proširenja, koji nakon decenija ne donosi uspeh, samo će stvarati razočaranje i štetiti verodostojnosti EU", dodaje se u tekstu.