Uživo Veliki napadi; Odobren plan za osvetu; "Izbrisani sa mape" FOTO/VIDEO

SAD su večeras saopštile da se "protive" bombardovanju Bejruta, glavnog grada Libana" i dodale da su izraelske vlasti obavestile o tome.

"Jasno smo stavili do znanja Izraelu da se protivimo kampanji bombardovanja koju ta zemlja vodi poslednjih nedelja u Bejrutu", rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Metju Miler.
 

Libanski Hezbolah, koji je već tri nedelje u otvorenom ratu sa Izraelom, saopštio je da je oborio i drugi "izraelski dron tipa Hermes 450".

Kako je saopštila ova proiranska militantna organizacija, taj dron je viđen "u plamenu" sa izraelske strane granice.

Hezbolah sada pominje "neposredne sukobe" sa izraelskim trupama koje su 30. septembra počeli sa kopnenim napadima na južni Liban koji se graniči sa severnim Izraelom.

Grupa lekara i nevladinih organizacija tvrdi da je severna Gaza ''obrisana sa mape'' kao rezultat intenziviranog izraelskog napada, koji sada traje 11. dan.

Napad je eskalirao do ''užasnog nivoa zverstva'', kaže se u otvorenom pismu dr Mohameda Salhe, vršioca dužnosti direktora bolnice Al-Avda u izbegličkom kampu Džabalija, jednom od oblasti koje su najteže pogođene opsadom Isreala.

"Izraelska vojska nas je kontaktirala više puta da evakuišemo bolnicu. Odeljenja su puna ranjenika i otpuštamo čak i ranjenike koji imaju lakše ili srednje telesne povrede, jer za njih nemamo dovoljno kreveta. Zahtevamo hitan prekid vatre i okončanje ilegalne okupacije Izraela", rekao je on.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu mora da se pridržava odluka UN i ne sme da zaboravi da je njegova država nastala odlukom tog međunarodnog tela, izjavio je danas francuski predsednik Emanuel Makron.

Makronove primedbe se odnose na glasanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u novembru 1947. o planu da se Palestina podeli na jevrejsku i arapsku državu, prenosi Figaro.

Ranije danas, Makron je telefonom razgovarao sa predsednikom Predstavničkog doma Libana Nabihom Berijem, nakon čega je poručio da je neophodno uspostaviti prekid vatre u Libanu, a da Hezbolah mora odmah da zaustavi napade na Izrael.

Makron je takođe potvrdio posvećenost Francuske mirovnim snagama UN u Libanu (UNIFIL) i ponovio "ogorčenje zbog neopravdanog napada na mirovne snage". UNIFL je saopštio ranije danas da je u proteklih 48 sati povređeno pet pripadnika mirovnih snaga u Libanu i optužio izraelske trupe da su "više puta" i "namerno" gađale njihove položaje.

Najmanje 41 osoba je ubijena, a 124 povređeno u izraelskim napadima na Liban u ponedeljak, od kojih polovina u hrišćanskom selu severno od Bejruta, saopštilo je danas libansko ministarstvo zdravlja.

Najmanje 1.356 ljudi je poginulo od 23. septembra od kada je sukob Izraela i libanskog islamističkog pokreta Hezbolah prerastao u otvoreni rat.

Turski ministar spoljnih poslova pozvao je na sankcije Izraelu, pozivajući međunarodnu zajednicu da prekine svu podršku sukobu na Bliskom istoku.

"Došli smo do granice reči, diplomatije i međunarodne politike… Moramo da počnemo sa sankcijama", rekao je ministar spoljnih poslova Hakan Fidan delegatima vladajuće stranke na sastanku o Palestini i dodao da "Izrael treba bojkotovati“.

Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava saopštila je danas da da je izraelska vojska potpuno "odsekla" severni deo Gaze od ostatka pojasa Gaze, prenosi Gardijan.

''Zbog intenzivnih neprijateljstava i naređenja za evakuaciju u severnoj Gazi, porodice se suočavaju sa nezamislivim strahom, gubitkom najmilijih, zbunjenošću i iscrpljenošću. Ljudi moraju da bud", istakao je u saopštenju šef poddelegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Gazi Adrian Cimerman.

Kako je rekao Cimerman za Gardijan stanovnici Gaze, uključujući bolesne i invalide, koji ne mogu da odu moraju da budu zaštićeni Međunarodnim humanitarnim pravom.

Libanski premijer Nadžib Mikati rekao je danas da je spreman da poveća broj vojnika na jugu zemlje ako se uspostavi primirje sa Izraelom, dodajući da izraelska vojska vrši kratke upade u tu pogrničnu oblast koja je uporište Hezbolaha.

U razgovoru za Frans pres premijer Nadžib Mikati ukazao je da međunarodna zajednica ulaže "ozbiljne napore" da postigne primirje u otvorenom ratu koji od pre tri nedelje Izrael vodi protiv proiranskog Hezbolaha.

Tanjug/AP Photo/Hussein Malla

"Libanska država spremna je da nametne svoj suverenitet na celoj libanskoj teritoriji" u skladu sa međunarodnim rezolucijama, rekao je Mikati.

Rezolucija 1701 previđa da samo vojska i mirovne snage UN mogu da budu raspoređene na jugu zemlje.

"Trenutno imamo 4.500 vojnika na jugu i hoćemo da povećamo taj broj na između 7.000 i 11.000 vojnika", rekao je Mikati.

Mikati je takođe objavio da je libanska vlada preduzela pojačane bezbednosne mere na međunarodnom aerodromu u Bejrutu da bi Izraelu "oduzela svaki pretekst" da gađa aerodrom.

 

Zamenik lidera Hezbolaha Naim Kasem izjavio je danas da ta grupa smatra Izrael "agresorom" koji predstavlja stvarnu pretnju regionu i da Izrel želi da "kontroliše sve Muslimane". Kako je rekao u televizijskom obraćanju, Izrael želi da "proširi svoju okupaciju i Palestina nije dovoljna za Izrael", prenosi Al Džazira.

"On (Izrael) takođe želi da kontroliše svu teritoriju arapskih država i svih Muslimana", naveo je zamenik lidera grupe.

Tanjug/AP Photo/Bilal Hussein

Prema njegovim rečima, Izrael sprovodi "politiku masakra" i želi da zastraši ljude "brutalnim zločinima", da ima punu podršku vlade Sjedinjenih Američkih Država i zavisi od vremena, odnosno "ono što ne može da ima danas, uzeće sutra".

Kasem je napomenuo da ukoliko se ta grupa ne bi suočila sa Izraelom, on bi postigao svoje ciljeve ekspanzionizma.

Takođe je optužio SAD da pomaže Izraelcima u "njihovim brutalnim zločinima u regionu".

"Amerika, najveći đavo, želi novi Bliski istok. (Izraelski premijer Benjamin) Netanjahu želi istu stvar. To znači da SAD i Izrael namerno sprovode ovaj genocid", poručio je Kasem.

Bivši šef britanske diplomatije Dejvid Kameron otkrio je danas da je Velika Britanija u poslednjim danima konzervativne vlade planirala da uvede sankcije izraelskim ministrima sa "ekstremnim" stavovima.

Kameron je dodao da je, pre nego što je premijer Riši Sunak raspisao prevremene izbore, njegovo ministarstvo radilo na sankcijama protiv dvojice ekstremno desničarskih izraelskih ministara, a to su bili ministar finansija Bezalel Smotrič i ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, preneo je Politiko.

EPA-EFE/NEIL HALL

Kameron je podsetio na stvari koje su ova dvojica izraelskih zvaničnika govorila, ohrabrujući ljude da zaustavljaju konvoje sa pomoći Gazi.

"Oni su ohrabrivali ekstremne doseljenike na Zapadnoj obali da čine užasne stvari", rekao je on za BBC.

Kako podseća briselski portal, Smotrič je pozivao na povećanje broja jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali kako bi se sprečilo uspostavljanje palestinske države.

Dok je bio na funkciji, Kameron je insistirao da podrška Britanije Izraelu nije bezuslovna, i pozvao je tu državu da poštuje međunarodno humanitarno pravo.

On je takođe pozvao Izrael da razmisli glavom, kao i srcem nakon napada Irana u aprilu.

Forin ofis se nije oglasio komentarom na to da li nova laburistička vlada i dalje razmatra Kameronove predloge.