U ovo Putin sada gleda: Četiri zemlje...

Tragovi proruskih elemenata zabeleženi su u sve četiri zemlje, navodi dalje taj ukrajinski list napominjući da dve od te četiri zemlje- Moldavija i Rumunija, leže na pragu Ukrajine.

Ostale dve su Bugarska i Gruzija, koje takođe mogu imati direktan uticaj na Ukrajinu.

Moldavija

Moldavija bi trebalo da održi predsedničke izbore i referendum za pridruživanje EU 20. oktobra.

Sadašnja pro-EU predsednica Maja Sandu nastoji da obezbedi svoj drugi mandat. Njenog glavnog protivnika, bivšeg tužioca Aleksandra Stojanoglua, podržava tradicionalno proruska Partija socijalista.

• Posle Ukrajine, sledeća je...

Ako nijedan kandidat ne osvoji 50% glasova, drugi krug će se održati 3. novembra.

Kišinjev je u januaru tvrdio da Moskva pokušava da destabilizuje zemlju preko svog otcepljenog regiona Pridnjestrovlja, koji podržavaju proruski separatisti. Kišinjev je takođe optužio Moskvu da se mešala u moldavske izbore isplatom glasača.

Na dan predsedničkih izbora Moldavci će takođe glasati na referendumu o pristupanju zemlje EU, a blok je u junu započeo pregovore o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom.

Rojters, pozivajući se na anketu CBS-AKSA, navodi da će Sandu verovatno obezbediti drugi mandat, sa 63 odsto lokalnog stanovništva koje podržava pridruživanje zemlje EU.

Ali otcepljeni region Pridnjestrovlja, koji se graniči sa ukrajinskom Odesom, ipak bi mogao da zabrine Kijev, jer je tamo stacionirano 1.500 ruskih vojnika, što bi moglo da poveća rizik u slučaju proruske pobede nan izborima.

Gruzija

U Gruziji bi trebalo da se održe parlamentarni izbori 26. oktobra.

Izbori su prvi veliki politički događaj nakon što je Tbilisi usvojio kontroverzni "zakon o stranom uticaju", po uzoru na sličan zakon Rusije, koji je predložila vladajuća partija Gruzijski san.

Zakon je doveo do zapadnih sankcija i stavio na čekanje proces pridruživanja Gruzije EU.

Opozicioni lideri kritikovali su proruski stav Gruzijskog sna uprkos invaziji Moskve na zemlju 2008. godine, gde je nedostatak sankcija Rusiji nakon invazije Ukrajine 2022. godine omogućio priliv ruskih državljana i kapitala, pri čemu su neki označili tu zemlju kao centar za ukidanje sankcija za Moskvu.

• Maska pada; Gruzijski milijarder izlazi iz senke i bori se na oktobarskim izborima

Gruzijski san je 2012. zbacila Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM) Mihaila Sakašvilija. Sakašvili je kasnije pobegao u Ukrajinu i postao guverner Odeskog regiona pre nego što se vratio, nakon čega he uhapšen 2021. zbog navodnih optužbi za zloupotrebu vlasti.

Insitut za spoljnu politiku, američki istraživački centar, rekao je da su predstojeći izbori "manje predvidivi" od prethodnih, napominjući da bi pobeda Gruzijskog sna verovatno izazvala velike proteste i dalje pogoršanje odnosa sa Zapadom.

U međuvremenu, pobeda opozicije, za koju se veruje da je malo verovatna, ali moguća,  mogla bi da vrati Gruziju na pravi put sa njenim pregovorima o pristupanju EU i NATO-u, ali i posledice iz Moskve s obzirom na postojeće ekonomske veze zemlje sa Rusijom, koje se neguju pod Gruzijskim snom.

Za Ukrajinu bi pobeda opozicije mogla da simbolizuje trijumf protiv ruskog uticaja u drugim postsovjetskim državama. U međuvremenu, prozapadna opozicija bi verovatno obuzdala trenutnu trgovinu i tranzit materijala u Rusiju, dodatno degradirajući sposobnost Moskve da finansira svoj rat u Ukrajini.

Bugarska

Bugarska bi trebalo da održi parlamentarne izbore 27. oktobra, a to će biti sedmi izbori u četiri godine nakon što je još jedan pokušaj formiranja vlade propao.

"Ipak, u nizu od šest vanrednih izbora, samo dva izborna procesa su proizvela izabranu vladu – i obe su propale nakon što su reformski orijentisani političari pokušali da se pozabave političkim korupcijom i prekinu energetsko i bezbednosno oslanjanje zemlje na Rusiju", izvestio je EuroNevs.

• Bugarska i dalje u krizi: Radev odbio da imenuje vladu
• Bugari ponovo izlaze na izbore

Umor birača od kontinuiranog političkog ćorsokaka doveo je do smanjenja izlaznosti, pri čemu su kampanje i dalje bile narušene optužbama za političku propagandu i mešanje, a u četvrtak je bugarski predsednik Rumen Radev tvrdio da su neke stranke kupovale glasove.

Neki izveštaji su takođe povezivali korupciju u zemlji sa ruskim elementima.

Bugarska, kao članica NATO-a, uglavnom je podržavala Ukrajinu i isporučivala Kijevu oružje protiv ruske invazije. Takođe ima jedinstvenu poziciju kao jedna od retkih preostalih članica NATO-a koja proizvodi municiju sovjetskog standarda koja se koristi u Ukrajini.

Međutim, i to je navodno poremećeno navodnim ruskim mešanjem – uključujući akte sabotaže na Emco, bugarskom proizvođaču koji proizvodi sovjetsku municiju, verovatno od strane ruskih obaveštajnih službi.

Iako je malo verovatno da će rezultati izbora uticati na podršku Bugarske Ukrajini, proliferacija proruskih elemenata i dalje može, teoretski, da podrije pomoć zemlje Ukrajini, bilo da se radi o sabotaži ili dezinformacijama.

Rumunija

Rumuni bi trebalo da održe predsedničke izbore 24. novembra, a parlamentarne 1. decembra.

Rumunija je takođe država članica NATO-a i ključni igrač u odbrani istočnog boka NATO-a, a zemlja trenutno gradi najveću vojnu bazu NATO-a u Evropi. Takođe je domaćin obuke za ukrajinske pilote F-16.

Krajnje desničarski elementi sa proruskim stavom takođe postoje u rumunskoj politici, kao što je SOS Rumunija, mala ultranacionalistička evroskeptična opoziciona partija. Međutim, Ustavni sud Rumunije je poslednjih dana zabranio kandidatkinji te stranke Dijani Sosoaku da učestvuje u predsedničkoj trci, uz izvesne kontroverze.

• U Rumuniji ponovo pronađene krhotine ruskog drona
• Građani su upozoreni: Uočeni dronovi

"Ovo dokazuje da su Amerikanci, Jevreji i Evropska unija planirali nameštanje izbora u Rumuniji pre nego što su oni i počeli", rekla je Sosoaka u odgovoru na presudu.

Iako je sadašnja administracija podržavala Ukrajinu, sadašnji prozapadni predsednik Klaus Johanis će se sigurno povući nakon svog sadašnjeg mandata – a sa rastućim antiukrajinskim raspoloženjem početkom ove godine u vezi poljoprivrednih sporova, moguće je da podrška zemlje može da se smanji da li krajnji elementi dobiju snagu na predstojećim izborima.