Dodeljena Nobelova nagrada za mir

Ova organizacija inače, okuplja preživele od atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju.

U obrazloženju odluke Nobelov komitet u Oslu navodi da je ovaj masovni pokret poznat i kao Hibakuša, dobio nagradu za mir za svoje napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i za zalaganja da nuklearno oružje nikada više ne sme da se upotrebi.

Pokret je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja.

Postupno se razvila snažna međunarodna norma koja je upotrebu nuklearnog oružja stigmatizirala kao moralno neprihvatljivu, a ta norma je postala poznata kao "nuklearni tabu".

Svedočenja članova organizacije pomogli su da se stvori i konsoliduje široko rasprostranjeno protivljenje nuklearnom oružju širom sveta koje se oslanjalo na lične priče, kreirajući obrazovne kampanje temeljene na vlastitom iskustvu i izdajući hitna upozorenja protiv širenja i upotrebe nuklearnog oružja.

"Hibakuša nam pomaže da opišemo neopisivo, zamislimo nezamislivo i nekako shvatimo neshvatljiv bol i patnju uzrokovanu nuklearnim oružjem.

Norveški Nobelov odbor želi da prizna jednu ohrabrujuću činjenicu: nijedno nuklearno oružje nije korišćeno u ratu za gotovo 80 godina. Napori Nihona Hidankjoa i drugih predstavnika Hibakuša uveliko su pridoneli uspostavljanju nuklearnog tabua", navodi se u obrazloženju Komiteta.

Dodaje se i da je Nihon Hidankio dao hiljade iskaza svedoka, izdao rezolucije i javne apele i slao godišnje delegacije u Ujedinjene nacije i razne mirovne konferencije kako bi podsetio svet na hitnu potrebu za nuklearnim razoružanjem.

"Jednog dana Hibakuša više neće biti medju nama kao svedoci istorije, ali uz snažnu kulturu sećanja i kontinuiranu predanost, nove generacije u Japanu prenose iskustvo i poruku svedoka. Oni inspirišu i obrazuju ljude širom sveta. Na taj način pomažu u održavanju nuklearnog tabua. Nobelova nagrada za mir za 2024. ispunjava želju Alfreda Nobela da prizna napore od najveće koristi za čovečanstvo", navodi se u obrazloženju.

Od ustanovljavanja 1901. godine, Nobelovu nagradu za mir dobilo je 110 pojedinaca i 30 organizacija, a pojedine organizacije su dobile nagradu više puta.

Međunarodni komitet Crvenog krsta osvojio ga je tri puta, a Kancelarija visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice dva puta.

Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusafzai je u trenutku kada je dobila nagradu imala 17 godina, dok je najstariji dobitnik Jozef Rotblat imao 86 godina te 1995. godine.

Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija.

Odbor koji odlučuje o dobitniku nagrade sastoji se od pet članova koje bira norveški parlament, a predloge kandidata za dobitnike Nobelove nagrade za mir, osim članova komisije i bivših dobitnika nagrade, mogu dostaviti svi članovi vlade ili Međunarodnog suda pravde, profesori na katedrama za sociologiju, istoriju, filozofiju, pravo i političke nauke kao i rukovodioci odgovarajućih instituta.

Nobelova nagrada za mir se može dodeliti učesnicima određenih mirovnih pregovora iako oni nisu doveli do konačnog rešenja, odnosno do dotičnog mirovnog ugovora.

Nagrada je, kao i druge Nobelove nagrade, donacija švedskog pronalazača i fabrikanta Alfreda Nobela, i od 1901. se svake godine dodeljuje 10. decembra u Oslu, na dan njegove smrti.