Svi su u opasnosti: Iran sve bliži upotrebi nuklearnog oružja?

On je, prema poslednjim informacijama, bio ključna karika u transferu iranskog oružja šiitskim militantima u Libanu i bio jedan od istaknutih vođe tzv džihadijskog saveta, rukovodstva cele organizacije.

Za to vreme, IDF snage su proširile "ograničene, lokalizovane i precizne operacije" na jugozapadu susednog Libana i zadužile svoju 146. diviziju da uništi infrastrukturu Hezbolaha.

Sudeći po informacijama koje su američkim medijima preneli "dobro obavešteni izvori bliski administraciji Džoa Bajdena", Bela kuća i dalje ne pokušava da oživi sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hezbolaha, što još jednom potvrđuje između redova da je predsednik na odlasku i formalno izgubio kontrolu, kako nad Benjaminom Netanjahuom, tako i nad haosom na Bliskom istoku, samo mesec dana pre predsedničkih izbora.

Početkom nedelje, na prvu godišnjicu najkrvavijeg masakra u istoriji zemlje, izraelski premijer je svojim neprijateljima u komšiluku poručio da "nastavlja obračun", što je dalo nagoveštaj da je njegova ultradesničarska vlada i dalje aktivno priprema odmazdu za prošlonedeljno (očekivano, najavljeno i uspešno presretnuto) iransko raketiranje Tel Aviva.

Strah, koji još nije na vidiku da bude demantovan, jeste da su Izraelci, na krilima neviđeno efikasnih operacija obaveštajne službe, kovali zaveru za ozbiljno, a ne samo kozmetičko rešenje koje bi moglo da dovede do dramatične eskalacije nasilja. na Arapskom poluostrvu, pa nije nezamislivo da bi meta njihove odmazde mogao biti iransko nuklearno postrojenje: jezgro egzistencijalne pretnje Izraelu kao takvom.

Zašto je Izrael toliko fiksiran na iranski nuklearni program? Pogotovo ako se ima u vidu da režim u Teheranu godinama neumorno tvrdi da je to "mirnodopski istraživačko-razvojni program" koji "ni u kom slučaju neće biti korišćen u ratne svrhe" ili "protiv bilo koje od zemalja u Bliskog istoka".

Njima, međutim, gotovo niko ne veruje, a najmanje međunarodne agencije zadužene za praćenje tog programa. Naime, već mesecima upozoravaju da je Islamska Republika na ivici da proizvede dovoljno (za oružje) uranijuma za stvaranje čak četiri nuklearne bombe do kraja tekuće godine.

Danas je, naime, jedina država na svetu koja razvija zavidne količine uranijuma, a da zvanično nije nuklearna sila. I pored toga što režim, bar za sada, uspešno krije svoja nuklearna postrojenja od inspektora agencija UN, agenti Mosada su dobro upoznati ne samo sa njihovim tajnim lokacijama već i sa statusom samih projekata.

Ako ovu informaciju kontekstualizujemo sa činjenicom da je Izrael svojim koordinisanim nizom napada zadao veliki udarac ne samo Iranu već i njegovim "proksijima" u bliskoistočnom susedstvu koje je Teheran koristio kao svojevrsnu garanciju sopstvene bezbednosti, dolazimo do veoma zgodnog trenutka da Islamska Republika razvije svoj kontroverzni nuklearni program, još više ubrzava program. Uostalom, kako drugačije ugroziti nagomilane neprijatelje u regionu koji su "namirisali krv" uspešnom likvidacijom rukovodstva Hezbolaha?

"Iranu je dovoljno neprijatno da pribegne svom nuklearnom programu u razvoju kao poslednjem odvraćanju," objašnjava za Vol Strit Džurnal Gregori Bru, viši analitičar i stručnjak za energetiku konsultantske firme Eurasia Group. Ekspert Nikol Grajevski iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir slaže se sa njegovom procenom.

"Iran se ne bi upuštao u odmazdu bez prethodnog donošenja niza nama nepoznatih odluka u vezi sa daljim razvojem svog kontroverznog nuklearnog programa," tvrdi Grajevski za isti medij.

Dakle, ako se vodeći stručnjaci slažu u oceni da je Iran korak bliže pravljenju nuklearne bombe i da je njegov trenutni status sigurno uračunao u rizik njegove najnovije odmazde Tel Aviva, kako se Izraelci osećaju po tom pitanju?

Njujork Tajms podseća kako su pre samo dve godine njihovi vojni avioni održali vežbu iznad Sredozemnog mora, čiji je zadatak bio priprema za hipotetički napad na iranska nuklearna postrojenja.

Tada, 2022. godine, vežba je izgledala kao nategnut, hipotetički scenario.

Danas na to gledamo iz drugačije perspektive, i to nam daje nagoveštaj da su se Izraelci godinama pripremali da se obračunaju sa šiitskim, marginalno nuklearnim režimom, čiji je jedan od ključnih stubova želja za "potpunim uništenjem cionističke tvorevine", zbog čega se čini kao da su upravo oni ključni akteri ovog bliskoistočnog sukoba već doneli odluku o generacijskoj eskalaciji nasilja.