Godišnjica najvećeg ratnog sukoba na Bliskom istoku: 43.000 mrtvih

Kako se ispostavilo, to je najveći ratni sukob na Bliskom istoku od Jom Kipur rata 1973, sa najvećim brojem žrtava u istoriji arapsko izraelskih sukoba uopšte.

Računa se da je u ratu koji i dalje traje do kraja septembra ove godine poginulo više od 43.000 osoba, od čega 41.431 Palestinac, ogromnom većinom u Pojasu Gaze. Više od polovine objekata u pojasu Gaze je uništeno, a gotovo čitava populacija Gaze je raseljena, približno 2,3 miliona ljudi.

Rano ujutro 7. oktobra 2023. palestinski ekstremisti Hamasa, Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, Islamskog džihada,  izvršili su iz pojasa Gaze upad unutar Izraela, koji je brutalnošću zaprepastio svet. Za moment napada odabrana je godišnjica Jom Kipur rata 1973, odnosno jevrejski verski praznik.     

EPA-EFE/MOHAMMED SABER

Počev od 6.30, ujutro 7. oktobra, na Izrael je ispaljeno, po tvrdnjma Hamasa 5.000 projektila. Po izraelskim izvorima bilo ih je oko 3.000. Ciljani su najviše prostori oko pojasa Gaze, kao Aškelon severno od Gaze, ali i drugi kao Gadera zapadno od Jerusalima, Hercilija severno od Tel Aviva, sam Tel Aviv.

Teroristički napad ektremista Hamasa, pripadnika Brigade Al Kasam, na civile doveo je do uklanjanja, ubistva 1.195 lica, od čega 815 civila, Izraelaca i nešto stranaca. Zarobljena je 251 osoba i odvedena unutar pojasa Gaze, kao taoci.  Bio je to najrazorniji teroristički napad na izraelske civile u istoriji arapsko izraleskog sukoba.

Napad se dogodio kopnenim putem, sa mora, iz vazduha. Oko 3.000 palestinskih terorista prodrlo je tada u Izrael, moticiklima, automobilima i drugim vozilima. Sa mora, korišćeni su gliseri, na Zikim je izvršen amfibijski napad. Iz vazduha su korišćeni dronovi, paraglajderi. Istog dana, uveče, na Izrael je ispaljeno još oko 150 projektila.

• U Izraelu se danas obeležava prva godišnjica napada: Hercog započeo dan minutom ćutanja
• Napad je izveden; "Istorija naše zemlje je zauvek promenjena"

Ubijeni su civili u obližnjim poljoprivrednim zajednicama, kibucima, kuće zapaljene, oteti brojni civili kao taoci. Bilo je iživljavanja, sakaćenja, masakriranja, otimana su i deca. 

Prilikom napada na Netiv HaAsara, mošavu, poljoprivrednu kooperativu smeštenu severno od pojasa Gaze, ubijene su 22 osobe. U napadu na kibuc Beeri, istočno od Gaze, 132 osobe su ubijene, od čega 101 civil, a brojni su nestali. Tokom napada na Nir Oz, južno od Beere, oteta je ili ubijena približno četvrtina od 400 stanovnika tog kibuca.

EPA-EFE/HAITHAM IMAD

Tokom upada terorista Al Kasema, borbene grupe Hamasa, na muzički festival Supernova održavanog na otvorenom u blizini Reima, ujutro tog 7. oktobra, ubijeno je 364 lica, od čega 17 pripadnika snaga bezbednosti, a 40 osoba je oteto.

Izraelske snage reagove su ubrzo nakon napada, prvo dejstvima iz vazduha, oko sat nakon početka borbi. Potom je pokrenuta operacija izraelskih snaga nazvana "Gvozdeni mačevi" u pojasu Gaze. Mobilisane su desetine hiljada rezervista, proglašeno je vanredno stanje na prostoru 80 kilometara oko Gaze.

Paralelno, izraelska elektroprivreda, inače izvor za oko 80 odsto elektične energije unutar pojasa Gaze, prekinula je snabdevanje. Istovremeno, Izrael je pojačao obezbeđenje i na Zapadnoj obali, kao i uz granični pojas prema Libanu ili Siriji.

• Izraelska vojska poručila: Sledi ozbiljan i značajan odgovor
• Odjednom je počelo da gruva: Objavljen snimak likvidacije vođe Hezbolaha u Bejrutu VIDEO

Izraelske snage su gađajući pojas Gaze ciljale objekte Hamasa, vojne objekte, tunele. Već 9. oktoba izraelske snage saopštavaju da je pogođeno 426 meta Hamasa, kao Beit Hanun. Istog dana najavljena je potpuna blokada pojasa Gaze. Tog dana Joav Galant, ministar odbrane Izraela, izjavljuje "Mi se borimo protiv ljudskih životinja i postupamo u skladu s tim" što je izazvalo zgražavanje širom sveta.

Pod pritiskom Vašingtona, blokada je popustila, pa je od 19. oktobra dozvoljeno dopremanje humanitarne pomoći u Gazu, što je započelo, skromn 21. oktobra.

Izraelske snage su 13. oktobra pozvale na evakuaciju civila iz grada Gaze, na potez  južno od Vadi Gaze. Dat je rok od 24 sata za povlačenje. Tvrdili su pritom da Hamas sprečava izvlačenje civila i da njih i zdravstvene objekte i vozila koristi kao "živi štit".

Prilikom bombardovanja prostora južne Gaze, 17. oktobra, po palestinskim izvorima, poginulo je više od 70 lica, uključujući kompletne porodice. Ostao je sporan uzrok eksplozije u bolnici Al Ahli.

Profimedia

Kopneni napad preko 100.000 izraelskih vojnika započeo je 27. oktobra. Prema palestinskim izvorima gađan je prostor oko bolnice Al Kuds, gde je bilo smešteno oko 14.000 civila.    

Sutradan, gađan je izbeglički kamp Džabalija, kada je stradalo oko 50 lica. Po izraelskim izvorima, među poginulima su bili i važni zapovednici Hamasa i drugi ekstemisti, koji su koristili tamošnji sistem, mrežu  podzemnih tunela.

Džabalija je ponovo bombardovana 31. oktobra, kada je razorena i zgrada u centru Gaze u kojoj je poginulo 106 civila, od čega, kako je saopšteno, oko polovine deca. Prilikom napada na izbeglički kamp Džabalija 18. novembra stradalo je oko 80 osoba. U to vreme pogođen je i konvoj Lekara bez granica, pri cemu su dva lica poginula.

Dana 22. novembra usaglašeno je, posredovanjem Katara, primirje na 4 dana, počev od 24. Rok je potom produžen. Sporazum je odredio oslobađanje 50 talaca držanih u Gazi i paralelno puštanje 150 zatočenih Palestinaca. Uz međusobne optužbe za kršenje primirja neprijateljstva su nastavljena 1. decembra.

• Pitanje je dana kada će izbiti pravi rat; Biće kao u Gazi; Vojnom vrhu je već rečeno: Okončajte
• Greška? "Već je kasno..."

U rukama palestinskih militanata, kao taoci, zadržano je 85 muškraca, 13 žena, dvoje dece. Izrelske trupe nadalje su napredovale do centara Kan Junisa, Džabalije i drugde. Palestinski civili evakuisali su se južnije u Rafu. Tada se događa, 7. decembra, pritvaranje 150 palestinskih muškaraca, a još desetina 10. decembra. Po izrelskim izvorima bili su to militanati Hamasa koji su se predali. To je vreme kada se pojavljuju snimci muškaraca skinutih do donjeg veša, koji su obišli svet.

Prvog dana 2024. izraleske snage su se povukle iz severne Gaze. Pojavuljuju se informacije da je struktura Hamasa na tom potezu uglavnom nestala. Dvojica novinara Al Džazire poginula su u raketnom napadu 7. januara. Sutradan izraelski tenk gađa objekat sa humanitarnim osobljem, jasno obeležen.

Najtragičniji dan za izraelske vojne formacije bio je 22. januar 2024. kada su poginula 24 vojnika, prilikom urušavanja jedne zgrade. Nije bilo jasno da li je to izazvano artiljerijskim dejstvima ili postavljenim minama. Jedan konvoj OUN (UNRWA), izraelske snage gadajaju, sa mora, 5. februara, što je obustavilo njihove aktivnosti na tri sedmice.

Dana 12. februara izraelske trupe započinju sistematsko bombardovanja Rafe. Krajem meseca, 29. februara, preko stotinu Palestinaca je ubijeno, a 750 ranjeno u redu za hranu, juzozapadno od Gaze.

Profimedia

Izraelske snage pritvorile su novinara Al Džazire Ismaila al Gula, 18. marta, sa oko 80 drugih lica, među kojima druge novinare, medicinsko osoblje. Oprema im je konfiskovana i uništena.  Al Ghul je ubrzo pušten ali je poginuo prilikom izveštavanja o ubistvu lidera Hamasa Ismaila Hanijea, 31. jula 2024, u blizini Hanijeove porodične kuće u Al Šatiju na severu Gaze.

Dana 1. aprila, sedam humanitarnih radnika, Britanci, Poljaci, Australijanci, Irci, strada u izraelskom vazdušnom napadu južno od Deir al Balaha. Istog dana Izrael je bombardovao ciljeve u i oko Damaska, uključujući iransku ambasadu. Iran je potom pokrenuo seriju vazdušnih napada na Izrael. Do 15. maja, prema procenama, približno 600.000 lica pobeglo je iz Rafe.

Nakon toga, Međunarodni sud pravde, 24. maja, presuđuje da Izrael mora zaustaviti ofanzivu u Rafi. Prilikom izraelskog napada, 8. juna, na izbeglički kamp Nuseirat, poginulo je 274 Palestinca. Četiri taoca su oslobođena.

Posle naredbe evakuacije Kan Junisa, do avgusta 2024. godine, čak 84 odsto Pojasa Gaze bilo je prostor na kom je naređeno povlačenje civila. Joev Galant je 10. septembra izjavio da je Hamasovo oružano krilo uglavnom razoreno, ali da nadalje učestvuje u pobuni u Gazi.

Tada je zapravo najavljeno preusmeravanje težišta izraelskih aktivnosti na sever zemlje, protiv Hezbolaha. Dva dana potom izralske komande saopštavaju da je Hamas uništen u Rafi, uključujući komandni lanac, da je 2.308 militanata uklonjeno i uništio 13 km tunela.

Na Zapadnoj obali takođe su se paralelno događali incidenti, uz brojne zrtve. Izrael je 28. avgusta pokrenuo vojnu operaciju u severnom delu Zapadne obale, najmasivniju u poslednjih dve decenije. U Izraelu se pritom dogodilo više terorističkih napada, kao 30. novembra 2023, kada su ubijena tri civila, a 11 je ranjeno, na petlji Givat Šaul u Jerusalimu. Hamas je preuzeo odgovornost. Dva izraelska civila su ubijena a četiri ranjena u Kirjat Malahiju, 16. februara 2024.

EPA-EFE/MOHAMMED SABER

Hezbolah je iz Libana već 8. oktobra 2023. započeo artiljerijske napade na Izrael, na farme Šeba. Svakodnveni okršaji prelili su se i na Golan. Procenjuje se da je raseljeno oko 500.000 lica u Libanu i više od 96.000 u Izraelu.

Dana 17. septembra 2024. najmanje 12 lica je poginulo a hiljade je ranjeno, širom Libana i Sirije pošto su eksplodirali pejdžeri u posedu Hezbolaha, u sklopu spektakularne tajne operacije izraelskih službi. Povređen je i iranski ambasador u Libanu Mojtaba Amani. Sutradan je istovetna operacija nastavljena širom Libana.

Izrael je dva dana potom izveo vazdušne napad na Bejrut. Ubijen je komandant Hezbolahovih operacija Ibrahim Akila, i još 45 lica. Sedam dana docnije na istovetan način poginuo je lider Hezbolaha Hasan Nasralah.

Izrael je gađan i iz Jemena, od strane tamošnjih šitskih militanata Huta, kao 19. jula, dronom koji je pao u blizini ambasade SAD u Tel Avivu, kada je 10 osoba ranjeno.