Ovako je Iran pripremao napad: IRGC lansirao rakete iz podzemne vojne baze VIDEO

Zapadne službe i njihovi analitičari koji su analizirali snimke tvrde da su primetili Ghadr rakete, zajedno sa onim što izgleda kao Hejbaršekan (Kheybarshekan) ili Fatah-1 rakete, pripremljene za lansiranje.

Prema izveštajima IDF-a, Iran je prošlog utorka lansirao 181 balističku raketu ka Izraelu, dok je vazdušna odbrana IDF-a presrela većinu tih raketa.

Međutim, stiče se utisak da učinak IDF i kolektivnog zapada koji im je pomagao ipak slabiji nego što je to bio slučaj prilikom prethodnog napada Irana ranije ove godine.

Sjedinjene Američke Države su, uz pomoć svojih razarača, presrele 12 raketa, prema američkim tvrdnjama. To znači da je Iran lansirao oko 200 raketa, a nekoliko njih je palo na teritorije Irana i Iraka.

Balistička raketa sa dometom između 1.500 i 2.000 kilometara je skupa.

Procene zapada sugerišu da su Iranci potrošili najmanje milion dolara po raketi, koristeći napredne modele poput Emad, Heibar i hipersoničnom Fatah-1, sposobnom da leti i manevriše brzinama većim pet puta od zvuka, kako bi prevarila sisteme protivvazdušne odbrane, što je i učinila.

Oko 200 miliona dolara predstavlja značajnu sumu za raketni napad, ali sa iranske perspektive, to je relativno manji trošak u poređenju sa njihovim finansijskim kapacitetima.

Prema izveštaju Rojtersa, Iran izvozi naftu u vrednosti od 35 milijardi dolara godišnje, čak i pod međunarodnim (američkim) sankcijama bez presedana. Dakle, ako je verovati zapadnim tvrdnjama ovaj raketni napad ih je koštao samo dva dana izvoza.

Pogođena baza na jugu Izraela?

Napad iranskih balističkih raketa na izraelsku vazduhoplovnu bazu Ovda, koja se nalazi na jugu zemlje, naneo je značajnu štetu vojnoj infrastrukturi.

Prema najnovijim tvrdnjama, pogođena su najmanje tri armirano-betonska hangara u kojima su smešteni lovci F-16, kao i jedna od administrativnih zgrada u bazi.

Baza Ovda je važna strateška lokacija za Izraelske odbrambene snage, a gađanje njene infrastrukture pokazuje ciljanje iranskih napada.

Zvanični izraelski izvori do sada su bili uzdržani od komentara o tačnim posledicama napada i stanju pogođene opreme, međutim, nisu identifikovani nikakvi tragovi detonacija ili požara, što ostavlja niz pitanja.

• Užasna kriza; Zapad evakuiše svoje građane; Napad na Iran sve izvesniji FOTO/VIDEO
• Mediji: Izrael se sprema za napad na Iran, očekuje podršku Amerike
• Izraelska vojska poručila: Sledi ozbiljan i značajan odgovor
• Novi udari: Bežite; Odjekuju sirene; Umešala se još jedna država?
• Teretni brod koji prenosi eksploziv za Izrael odlazi iz Jadrana?

Troškovi: Odbrana skuplja od ofanzive

Jedan od koncepata koji se pojavio u vojnoj i javnoj debati od izbijanja rata između Izraela i Hamasa je “ekonomija raketa”. Nije dovoljno imati najbolju raketu ili bombu; potrebno je održavati dovoljan broj zaliha i sposobnost njihovog obnavljanja u slučaju produženog rata.

Neizgovoreno pravilo je da presretačka raketa uvek košta više od rakete koja se presreće. Odbrana je skuplja od ofanzive. To pravilo važi čak i u slučaju sukoba gde se na obe strane koristi zapadno naoružanje, dok u sukobu istok i zapad, razlika može biti enormna.

Problem troškova je motivisao razvoj sistema za lasersko presretanje Iron Beam, koji trenutno razvijaju izraelsko Ministarstvo odbrane i kompanija Rafael. Očekuje se da će prvi operativni laserski sistemi biti isporučeni Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) do kraja 2025. godine.

Umesto da koristi raketu koja košta oko 100.000 dolara, laser može oboriti rakete po ceni od samo nekoliko dolara – kada već imate sistem, dalji trošak je cena struje koja se koristi.

Kao odgovor na iranske rakete, izraelsko ratno vazduhoplovstvo lansiralo je Arrow-2 i Arrow-3 (Erou) rakete, proizvedene od strane Israel Aerospace Industries.

IDF nije otkrio koliko je raketa Arrow korišćeno niti da li su korišćeni sistemi Davidova praćka ili Gvozdena kupola za presretanje većih fragmenata ili delova iranskih raketa koji nisu bojeve glave, ali i dalje mogu prouzrokovati štetu.

Stara raketa Arrow-2, koja presreće mete na visinama od nekoliko desetina kilometara u atmosferi, košta oko 3 miliona dolara. Novija Arrow-3 raketa, koja presreće balističke rakete u svemiru, košta oko 2 miliona dolara.

Čak i ako je korišćeno oko 180 Arrow raketa, uz oba tipa, troškovi presretanja iznosili bi oko 450 miliona dolara – što je više nego duplo u odnosu na troškove iranskog raketnog napada.