Kako je Iran uspeo da probije najmoćniju protivvazdušnu odbranu na svetu? VIDEO

Međutim, neke rakete su uspele da probiju višeslojne sisteme protivvazdušne odbrane koji su bili postavljeni za odbranu jevrejske države.

Na snimcima koji kruže društvenim mrežama vide se tragovi svetlosti koji udaraju o tlo i oštećenje tla izazvano napadom. Ovo je pokrenulo pitanje da li je Iran uspeo da nadmudri jedan od najjačih sistema protivvazdušne odbrane na svetu – Gvozdenu kupolu.

Iako analitičari upozoravaju da je prerano donositi zaključke, postoji nekoliko ključnih indikatora koje treba uzeti u obzir prilikom procene efikasnosti sistema, piše The Telegraph.

Vreme napada 

Kada je Iran poslednji put napao Izrael u aprilu, napad je najavljen toliko unapred da je većina sveta imala nedelju dana da se pripremi.

Izrael i njegovi saveznici iz SAD, Velike Britanije i Evrope imali su dovoljno vremena da pripreme i rasporede borbene avione i ratne brodove kako bi neutralisali iranski napad dronovima i raketama.

"Ovaj napad je bio relativno iznenađujući", rekao je Semjuel Hiki iz Centra za kontrolu naoružanja.

Naprednije oružje 

U prvom velikom napadu na Izrael, Iran je koristio kombinaciju od oko 300 projektila i dronova. Iako je broj tada bio veći od 200 raketa ispaljenih kasno juče, početni napad se sastojao uglavnom od krstarećih projektila i dronova.

"Koristili su sporije krstareće rakete i dronove – dronove samoubice – koji se mogu lansirati iz aviona", objasnio je Hiki.

Balističke rakete ispaljene sinoć mogu da lete hipersoničnim brzinama većim od 5 maha, što ih čini mnogo težim za presretanje borbenim avionima ili zemaljskim sistemima.

Vazdušna odbrana je veoma skupa

Procenjuje se da je neutralizacija napada u aprilu koštala Izrael i njegove saveznike oko 1,5 milijardi dolara. Izrael i njegovi saveznici takođe imaju problem sa ograničenim brojem raketa presretača.

Napori Zapada da pomognu Ukrajini u odbrani od ruskih napada značajno su iscrpili resurse u toj oblasti. Pošto se i Izrael i Ukrajina u velikoj meri oslanjaju na SAD u snabdevanju presretača, potrebno je pažljivo izračunati njihovu potrošnju.

"Još uvek ne znamo koliko je raketa Izrael odlučio da presretne. Ako je procena da će neke od njih pasti u oblastima koje ne predstavljaju veliku opasnost po ljude ili infrastrukturu, samo će ih pustiti da prođu", rekao je Hiki.

"Izgleda da je Iran sinoć lansirao mali broj naprednijih projektila. Izrael je verovatno svestan da bi mogao da dođe do mnogo većeg napada ako sukob eskalira", zaključio je Hiki.

Šta je Gvozdena kupola?

Smatra se da Izrael ima najbolju protivvazdušnu odbranu na svetu, posebno razvijenu za odbranu od svih vrsta raketa i projektila. Na samom vrhu je protivraketni sistem Arrov 3 (nedavno kupljen od strane Nemačke), dizajniran da obara balističke rakete dugog dometa. Iza njega je David's Sling sistem za obaranje balističkih projektila srednjeg dometa, krstareće rakete i velike bespilotne letelice. Izrael se oslanja na raketni sistem Gvozdena kupola za raketnu odbranu kratkog i veoma kratkog dometa.

Gvozdena kupola je razvijena u prvoj deceniji ovog veka i počela je sa radom 2011. godine.

• Izraelac u papučama jurio teroriste po Tel Avivu: Jednog ubio VIDEO
• Sprema se "kobni" napad; Reagovala Amerika; "Napustite zemlju"
• Vendeta Izraela: "Znaju da dolazimo"
• Privremeni premijer Libana: Hitno nam je potreban mir

Jezgro sistema Gvozdena kupola sastoji se od radara za otkrivanje i praćenje ciljeva, komandnog mesta i lansera. Radar je najsavremeniji AESA tip EL/M-2084 i proizvod je kompanije ELTA Sistems. Njegov krajnji domet posmatranja je 256 nautičkih milja (474 ​​km) za ciljeve kao što su borbeni avioni. U okviru sistema Iron Dome, radar se koristi za rano otkrivanje raketa, artiljerijskih i minobacačkih granata, praćenje njihovih putanja leta i navođenje projektila do njih. On detektuje raketu prečnika 122 milimetra na udaljenosti od oko 70 kilometara.

Podaci sa radara se prenose na komandno mesto za upravljanje bojom i kontrolu oružja. Pun je veoma moćnih kompjutera koji u realnom vremenu obrađuju radarsku sliku i procenjuju putanju leta otkrivenih ciljeva.

Ako proračuni pokažu da će raketa sleteti u nenaseljeno područje, sistem ne radi. Odnosno, deluje samo protiv ugrožavanja naselja, vojnih položaja, aerodroma i drugih važnih objekata.

Komandno mesto za upravljanje bojom i kontrolu oružja nadgleda tri do četiri lansera u kojima se nalaze vođene rakete presretača Tamir. Svaki lanser može da primi do 20 projektila, što znači da svaki bojni brod ima 60 do 80 projektila spremnih za lansiranje.