Svet 0

19.03.2024.

11:33

Bajdene, zapeo si

Bajden, koji je pre tri godine neslavno povukao vojsku iz Afganistana u pokušaju da smanji vojnu prisutnost SAD-a na Bliskom istoku, sada mora da “podeblja” angažman američkih jedinica u tom region.

Izvor: Jutarnji list

Bajdene, zapeo si
EPA/MIGUEL ANGEL CONTRERAS

Podeli:

Bajdenove prioritete drastično je promenio Hamasov napad 7. oktobra kada su SAD, ključni strateški partner Izraela, bile primorane da u znak podrške pošalju ne samo svoje nosače vojnih aviona da patroliraju regionom, nego i ceo diplomatski korpus u vanserijskom pokušaju obuzdavanja krize.

Danas, nakon pet meseci gotovo neviđenog krvoprolića, Mediteranom patroliraju najmanje tri američka vojna broda sa zadatkom dostavljanja dva miliona paketa hrane i humanitarne pomoći Gazi morskim putem, dok su njihove kolege zadužene za odvraćanje libanskog Hezbolaha i presretanje napada jemenskih Huta,a koji su od oktobra prošle godine napali više od 60 komercijalnih i vojnih brodova u Crvenom moru.

Američki vojni zapovednici s broda “Ajzenhauer”, koji je trenutno zadužen za obračun s Hutima, tvrde da poslednjih sedmica beleže značajan pad aktivnosti tih pobunjeničkih jedinica.

“Pre rata naš je zadatak bio da odemo u Bahrein i ugostimo kralja, ali 7. oktobra nam je naređeno da se zaputimo prema Crvenom moru, a tu ćemo ostati sve dok za to postoji potreba”, objašnjava za Vašington post sdmiral Mark Migues sa broda “USS Ajzenhauer”.

Početkom 2023., osim svojih većih, strateških vojnih baza u Kataru, Bahreinu i Emiratima, SAD su imale oko 4.000 vojnika lociranih u Jordanu, 2.500 u Iraku i 900 u Siriji. Do 7. Oktobra operacije su bile relativno skromne i bez značajnih povećanja aktivnosti te su se dobrim delom oslanjale na vojnu diplomatiju ili zajedničke vežbe sa strateškim partnerima.

S obzirom na to da je američka vojska stalna meta lokalnih terorističkih grupa, ažurni podaci o tačnom broju vojnika u bliskoistočnim državama iz bezbednosnih razloga nisu dostupni javnosti.

Sukob u Gazi podstakao je novi talas nasilja bliskoistočnih militantnih grupa bliskih Teheranu, koje su od 7. oktobra do 28. januara izvele najmanje 170 organizovanih napada na američke vojne jedinice u regionu. U jednom takvom okršaju smrtno je stradalo troje američkih vojnika zbog čega je Pentagon inicirao i operaciju kojom je smaknut vođa grupe u Bagdadu.

“Pesma Bajdenove administracije trebalo bi da bude ‘Hotel Kalifornia‘ jer ona tvrdi da se iz tog hotela možeš odjaviti, ali iz njega nikad ne možeš u potpunosti otići. Slično je i sa SAD-om na Bliskom istoku, koliko god koji predsednik želi napokon da prekine te veze”,  ističe bivši američki diplomata i stručnjak za Bliski istok Aron Dejvid Miler koji je sada viši saradnik na Institutu Karnegi.

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Upravo je započeo rat sa najopasnijom zemljom"

Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.

19:50

20.11.2024.

1 d

Podeli: