Bajdene, zapeo si

Bajdenove prioritete drastično je promenio Hamasov napad 7. oktobra kada su SAD, ključni strateški partner Izraela, bile primorane da u znak podrške pošalju ne samo svoje nosače vojnih aviona da patroliraju regionom, nego i ceo diplomatski korpus u vanserijskom pokušaju obuzdavanja krize.

Danas, nakon pet meseci gotovo neviđenog krvoprolića, Mediteranom patroliraju najmanje tri američka vojna broda sa zadatkom dostavljanja dva miliona paketa hrane i humanitarne pomoći Gazi morskim putem, dok su njihove kolege zadužene za odvraćanje libanskog Hezbolaha i presretanje napada jemenskih Huta,a koji su od oktobra prošle godine napali više od 60 komercijalnih i vojnih brodova u Crvenom moru.

Američki vojni zapovednici s broda “Ajzenhauer”, koji je trenutno zadužen za obračun s Hutima, tvrde da poslednjih sedmica beleže značajan pad aktivnosti tih pobunjeničkih jedinica.

“Pre rata naš je zadatak bio da odemo u Bahrein i ugostimo kralja, ali 7. oktobra nam je naređeno da se zaputimo prema Crvenom moru, a tu ćemo ostati sve dok za to postoji potreba”, objašnjava za Vašington post sdmiral Mark Migues sa broda “USS Ajzenhauer”.

Početkom 2023., osim svojih većih, strateških vojnih baza u Kataru, Bahreinu i Emiratima, SAD su imale oko 4.000 vojnika lociranih u Jordanu, 2.500 u Iraku i 900 u Siriji. Do 7. Oktobra operacije su bile relativno skromne i bez značajnih povećanja aktivnosti te su se dobrim delom oslanjale na vojnu diplomatiju ili zajedničke vežbe sa strateškim partnerima.

S obzirom na to da je američka vojska stalna meta lokalnih terorističkih grupa, ažurni podaci o tačnom broju vojnika u bliskoistočnim državama iz bezbednosnih razloga nisu dostupni javnosti.

Sukob u Gazi podstakao je novi talas nasilja bliskoistočnih militantnih grupa bliskih Teheranu, koje su od 7. oktobra do 28. januara izvele najmanje 170 organizovanih napada na američke vojne jedinice u regionu. U jednom takvom okršaju smrtno je stradalo troje američkih vojnika zbog čega je Pentagon inicirao i operaciju kojom je smaknut vođa grupe u Bagdadu.

“Pesma Bajdenove administracije trebalo bi da bude ‘Hotel Kalifornia‘ jer ona tvrdi da se iz tog hotela možeš odjaviti, ali iz njega nikad ne možeš u potpunosti otići. Slično je i sa SAD-om na Bliskom istoku, koliko god koji predsednik želi napokon da prekine te veze”,  ističe bivši američki diplomata i stručnjak za Bliski istok Aron Dejvid Miler koji je sada viši saradnik na Institutu Karnegi.