Počelo je; Putin je krenuo na tri evropske zemlje, a da vi to i ne znate

Kijev independent podseća na slućaj estonskog profesora koga je uhapsila služba unutrašnje bezbednosti (ISS ili Kapo) u januaru 2024. pod sumnjom da je ruski špijun, a Elizabet Bro, viši saradnik u Atlantskom savetu, kaže da stvari trenutno ponovo izlaze na površinu na veoma dramatičan način.

Takođe, kako navodi ukrajinski list, a prenosi Blic, Rusija hoće da menja granice, a u prilog tome ide i činjenica da je nacrt dekreta objavljen na sajtu Kremlja 21. maja, u kom se navodi da će Rusija jednostrano prekrajati pomorsku granicu sa Litvanijom i Finskom u Baltičkom moru.

Međutim, čim se pojavio, nacrt je nestao 22. maja. Dan nakon što je nacrt uredbe nestao, nestale su i bove na reci Narvi koje označavaju razdvajanje ruske i estonske teritorije.

Bivša estonska premijerka Kaja Kalas opisala je to kao "granični incident" i rekla da se istražuje.

"Vidite dosta promena na Baltiku. Pokušavamo da ubedimo naše ljude da troše više na odbranu, da grade fabrike, da više sarađuju sa Ukrajinom i da naučimo sve što možemo, jer smatramo da, ako Ukrajina nije u stanju da zaustavi Ruse, onda Rusi neće stati. Ko zna šta će se dalje desiti", rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis.

• Ruski vojni dron se srušio u Letoniji
• Raste panika na Baltiku: Priprema se plan evakuacije
• Litvanija uputila zahtev: Dopustite im da ih napadaju

Letonski ministar odbrane Andris Spruds deli sličnu zabrinutost. "Trenutno smo u hibridnom sukobu. Nažalost, ovo je komšija sa kojim se suočavamo", poručio je Spruds.

Rusija je osumnjičena i za namerno ometanje GPS sistema u komercijalnim avionima više od jedne decenije, ali su incidenti u regionu Baltičkog mora naglo porasli poslednjih meseci.

Prema izveštaju iz aprila zasnovanom na podacima sa sajta GPSJAM.org, oko 46.000 aviona prijavilo je probleme iznad Baltičkog mora od prethodnog avgusta, a većina njih se dogodila u istočnoj Evropi u blizini granica sa Rusijom.

Neki incidenti su doveli do toga da su avioni morali da se okrenu usred leta, a čak je i avion u kojem je bio ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva bio pogođen ovakvim ometanjem.

Iako je gotovo nemoguće definitivno dokazati ko je odgovoran za ometanje GPS-a, dolazi do blokiranja signala od tačke na kojoj je raspoređen uređaj za ometanje do udaljenosti od 350 kilometara.

To znači da bi uređaj za blokiranje GPS signala iznad Baltičkog mora morao da se nalazi u nekoj od zemalja koje ga okružuju. Osim ako zemlje NATO-a nisu u projektu sabotaže, ostaje jedan očigledan osumnjičeni - Rusija.

Baltičke države se takođe aktivno suprotstavljaju raznim drugim napadima, uključujući one sajber prirode.

"Mi smo se pripremali za sajber napade dosta dugo jer su počeli 2007. Takođe počinjemo da ubeđujemo i zapadne strane da je ovo veoma važno pitanje", rekao je predsednik Estonije.

Mikael Bajden, vrhovni komandant švedskih oružanih snaga, rekao je da Putin možda traži dominaciju nad Baltičkim morem i da je "bacio oko" na švedsko ostrvo Gotland.

Smešten oko 330 kilometara severno od ruske enklave Kalinjingrada, Gotland je najveće ostrvo Švedske, a njegova centralna lokacija znači da je od vitalnog strateškog značaja u Baltičkom moru. "Ko kontroliše Gotland, kontroliše Baltičko more", rekao je Bajden.

Zapadni analitičari opisali su veličinu i moć ruske Baltičke flote kao "donekle ograničene", a kada je Rusija izvela vojne vežbe u Baltičkom moru u avgustu 2023. godine, trebalo je da učestvuje oko 30 ratnih brodova i čamaca, prema ruskom Ministarstvu odbrane.

Ali to nije sve što Rusija poseduje u Kalinjingradu. Kalinjingrad je u suštini rusko skladište oružja i ima mnogo vojno operativne opreme koja se koristi, a ne samo u skladištu.

Nemoguće je znati sa sigurnošću šta su namere Rusije, ali mišljenje stručnjaka varira od eskalirajućeg hibridnog rata do direktne namere da se izvrši invazija na baltičke države – Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Čelnici sve tri države dobro znaju za takvu mogućnost.