Ultimatum je isporučen

"Naš zadatak je da imamo granicu koja će sa međunarodnog stanovišta i de jure postati barijera, a pucanje na ovoj granici neće biti prihvaćeno. Gradićemo puteve, obezbediti (stanovnicima pograničnih sela) sve što je potrebno. Tamo gde je potrebno platićemo dodatnu odštetu. Ali hoću da opišem drugi scenario. Možemo da odemo odavde, odemo i kažemo različite stvari. To znači da će do kraja nedelje rat početi, istakao je Nikola Pašinjan.

On je dodao da čak zna i kako će se takav rat završiti, odnosto da će biti dočekan na Trgu Republike u Jerevanu gde će mu gradjani zameriti na neaktivnosti, iako je imao neophodne informacije, prenosi RIA Novosti.

Pres služba zamenika premijera Azerbejdžana Šahina Mustafajeva izvestila je 9. marta da Baku zahteva oslobađanje sela za koja tvrdi da ih je Jermenija okupirala u okviru procesa razgraničenja.

Istovremeno, azerbejdžanska strana ne priznaje izveštaje koji kruže u jermenskim medijima da je 31 selo navodno pod okupacijom Azerbejdžana.

Jermenske vlasti su napomenule da bi prilikom razgraničenja bilo neophodno uzeti u obzir postojanje specifičnih teritorijalnih entiteta, odnosno jermenske enklave Artsvašen na teritoriji Azerbejdžana i azerbejdžanske enklave u Jermeniji.

Kako navodi RIA Novosti, kao rezultat međuetničke konfrontacije početkom 1990-ih, sukobljene strane su apsorbovale ove enklave, a njihovo originalno stanovništvo zamenili su doseljenici.

Pašinjan smatra ovaj predlog Bakua neprihvatljivim zbog puteva koji prolaze kroz jermensku enklavu i povezuju Jerevan sa Iranom i Gruzijom.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je u decembru 2023. godine izjavio da azerbejdžanska strana ne želi rat sa Jermenijom, a puna kontrola nad azerbejdžanskom teritorijom je suvereno pravo Bakua.

Komentarišući Pašinjanovu izjavu, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova napisala je na Telegram kanalu da je trenutna situacija rezultat konsultacija Jerevana sa Zapadom i da nije ni na koji način povezana sa Rusijom.