Evropa u problemu: Vojnici odlaze?

Ove nedelje, francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu predstavio je plan "zadržavanja talenata" kako bi podstakao vojno osoblje da ostane u uniformi, prenosi Politiko.

Došlo je nekoliko dana nakon što je godišnji izveštaj dostavljen nemačkom parlamentu pokazao da je oko 1.537 vojnika napustilo Bundesver 2023. godine, čime je taj broj smanjen na 181.514.

Problem za sve

"Ovi razgovori se sada odvijaju u svim prestonicama, u svim demokratijama koje imaju profesionalne vojske bez regrutacije", rekao je Lekornu u ponedeljak, misleći na Veliku Britaniju i Sjedinjene Države.

"Na sastancima NATO-a možemo da razgovaramo o opremi, ali sada govorimo i o nivou zadržavanja", dodao je on.

Dok se Evropa ponovo naoružava kao odgovor na rat u Ukrajini, zemlje poput Hrvatske razmatraju vraćanje vojnog roka. Drugi, poput Danske, planiraju da ga prošire na žene. Nemačka je ukinula regrutaciju 2011. godine, ali s obzirom na to da su mnogi koji su ostareli van službe, ponovo je pokrenuta debata o uvođenju neke vrste sistema državne službe.

Za zemlje koje se oslanjaju na profesionalne vojske, izazov je da oružane snage učine atraktivnim – nešto što je teško uraditi u vremenu niske nezaposlenosti, žestoke konkurencije privatnog sektora i široko rasprostranjene upotrebe rada na daljinu.

Ne radi se samo o novcu

U Francuskoj vojna lica ostaju u oružanim snagama u proseku godinu dana manje nego ranije. U Velikoj Britaniji postoji godišnji manjak od 1.100 vojnika — što je ekvivalent dva pešadijska bataljona — iako je vlada sklopila ugovor sa privatnom kompanijom Capita.

Novac igra važnu ulogu u tome da ljudi ostanu. Jedna od vodećih mera francuskog plana je povećanje penzija integrisanjem bonusa; povećavaju se i plate. Ali problem je u tome što uslovi usluge jednostavno nisu toliko privlačni, sa hroničnim prekovremenim radom i mesecima daleko od kuće.

"Problem nije regrutovanje, već zadržavanje, moramo da zadržimo porodice", rekla je admiral Liza Franšeti, šef pomorskih operacija američke mornarice, na konferenciji u Parizu ranije ove godine.

U Poljskoj je nova vlada ranije ove godine najavila povećanje plata za oko 20 odsto u nastojanju da zadrži vojnike. Minimalna mesečna plata za vojnika raste sa 4.960 zlota (1.150 evra) na 6.000 zlota. Kao odgovor na rastuću pretnju iz Rusije, poljska vojska je porasla sa 95.000 u 2015. na 215.000 ove godine.

Vojska nudi sve više

Francuski plan uključuje pomoć u pronalaženju smeštaja i pristup zdravstvenoj zaštiti i brizi o deci. Parovi koji rade u Ministarstvu oružanih snaga, čak i ako je jedan civil, moći će zajedno da menjaju posao.

U Nemačkoj, kao deo napora za jačanje nacionalne odbrane, vlada želi da poveća broj svojih oružanih snaga na 203.000 do ranih 2030-ih - ali regrutacija raste veoma sporo.

Specijalna komesarka Bundestaga za oružane snage, Eva Hogl, rekla je da je ponovno uvođenje nekog oblika regrutacije jedan od načina da se stvari preokrenu, ali da je ciljanje na žene očigledniji potez za zaustavljanje opadanja jer je potencijal "daleko od iscrpljenog".

Zakon usvojen prošle godine nastoji da uslove učini privlačnijima, uključujući veću podršku za brigu o deci i povećanje penzija.

Nema problema samo sa radnim vremenom, već i sa osnovnom infrastrukturom.

"Kada posetim trupe, više ne čujem da nedostaju šlemovi i zaštitni prsluci – već ormarići", napisao je Hogl u godišnjem izveštaju.

Prema Hoglu, popravka kasarni i vojnih objekata koštaće oko 50 milijardi evra — što je jednako polovini ukupnog specijalnog fonda koji je vlada stvorila za ažuriranje svojih vojnih snaga nakon ruske invazije na Ukrajinu.

• Danska se naoružava: Uvode i regrutaciju za žene?
• Nemačka u velikom problemu?
• NATO vojnici u Ukrajini: Stigla potvrda