Diže se zid na granici

Međutim, Evropska komisija insistira da bi trebalo primeniti pametnija rešenja, prenosi danas Evroaktiv.

"Nova ograda će biti izgrađena sa ili bez Evrope", rekao je nedavno grčki premijer Kirijakos Micotakis.

Evropska komisija, s druge strane, insistira na tome da se protivi finansiranju izgradnje ograda, ali priznaje da nacionalne vlade najbolje znaju kako da zaštite svoje granice.

"Države članice moraju da zaštite spoljne granice EU. One su najbolje pozicionirane da definišu kako to da se uradi u praksi na način koji je u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU, uključujući poštovanje osnovnih prava", rekao je neimenovani portparol Evropske komisije za Evractiv.

On je dodao da Komisija ostaje pri stavu da je efikasno upravljanje spoljnim granicama prioritet za Uniju i da se mora preduzeti integrisani pristup.

"Fokus treba da bude na pametnim rešenjima koja podržavaju primenu evropskog integrisanog upravljanja granicama, kao što su integrisani, interoperabilni i prilagodljivi sistemi nadzora", naglasio je portparol EU.

Atina, dodaje Evroaktiv, strahuje da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da izazove nove talase migracija i zbog toga je pokrenula diplomatske inicijative sa Libanom i palestinskom upravom.

Izgradnja ograde na severoistočnoj kopnenoj granici sa Turskom započeta je 2012. godine i od tada je, korišćenjem nacionalnih finansijskih resursa, ograda produžavana.

Ovo pitanje ponovo je aktuelizovano nakon što je Nemačka odlučila da zauzme oštriji stav prema migraciji, a političari u Berlinu pozvali su zemlje poput Grčke da pojačaju zaštitu spoljnih granica Evrope.

Atina je, imajući u vidu nove razvoje dogadjaja, ponovo stavila na sto svoj zahtev da proširenje ograde finansira EU.

Grčke vlasti prijavile su da je došlo do porasta talasa migracija iz Turske u 2024. godini, u poredjenju sa 2023. godinom, ali su primetile da migranti uglavnom dolaze morskim putem, a ne preko kopnene granice sa Turskom.

Evroaktiv napominje da mnogi smatraju da će politička stabilnost izmedju Turske i Grčke biti ključna za kontrolu migracionih talasa, kao i da Atina radi na postizanju tog cilja.

Ranije ove nedelje Micotakis i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarali su na marginama Generalne skupštine UN i saglasili se da nastave da rade na razbijanju mreža krijumčara.

U Grčkoj je, u medjuvremenu, eskalacija na Bliskom istoku izazvala zabrinutost, pošto mediji prenose da se Izrael priprema za moguću kopnenu ofanzivu u Libanu.

Zbog potencijalnih migracionih talasa preko Turske, u kombinaciji sa teškom ekonomskom krizom, u Atini vlada osećaj neprijatnosti.

Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis sastao se sa svojim libanskim kolegom Abdalahom Bou Habibom i obećao da će preduzeti mere na nivou EU kako bi se pružila medicinska pomoć libanskim gradjanima koji su povredjeni i kojima je potrebno lečenje, dok se Micotakis sastao sa predsednikom palestinske uprave Mahmudom Abasom.

Kako su rekli za Evroaktiv neimenovani diplomatski izvori iz Njujorka, gde se održava sednica Generalne skupštine UN, pitanje migracija pokrenuto tokom svih kontakata kao potencijalna posledica šireg širenja krize na Bliskom istoku.

Micotakis je u intervjuu za Si-En-EN rekao da postoje prilike za prekid vatre koje "naši izraelski prijatelji" nisu dovoljno iskoristili.