Solovjev od Putina tražio "ostavku" ili "stavku" zbog Kurska? Rusi besni: Došlo do greške? VIDEO

Solovjov je u nedelju govorio o situaciji u zapadnim pograničnim regionima zemlje i ustvrdio da će ukrajinski "teroristički" napadi na rusko tlo imati strašne posledice.

Među njima je i pogubljenje pripadnika "mreže Navaljni", kojim je mislio na pristalice pokojnog političkog aktiviste i opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u februaru pod nerazjašnjenim okolnostima na izdržavanju zatvorske kazne po optužbama za koje je krivično delo proglašeno lažnim u koloniji u arktičkom krugu.

Čini se da je Solovjov rekao da je, kao rezultat ukrajinske invazije, koja je počela 6. avgusta, "neophodna ostavka".

Nije bilo jasno da li je Solovjov mislio na ostavke zvaničnika u pograničnim regionima ili lidera zemlje, ali je komentar izazvao ogorčenje među njegovim gostima, uključujući člana Državne dume Andreja Guruljova.

"Ostavka" ili "Stavka"?

Nezavisna ruska novinska agencija javila je na Telegramu da je do nesporazuma došlo kada su gosti Solovjeva čuli da govori reč "ostavka" i napomenuli da je verovatnije da je upotrebio termin "stavka" i pozvao na stvaranje "vrhovnog komandnog štaba", misleći na predrevolucionarni vojni organ Ruske carske armije.

Stavka je služila kao štab vojske tokom Prvog svetskog rata, koju je prvo predvodio veliki knez Nikola Nikolajevič, a kasnije njegov rođak, car Nikolaj II.

Bivši savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Geraščenko je u svom prevodu govorio o "ostavci glavnokomandujućeg".

Iako je reakcija na komentar Solovjova razumljiva s obzirom na njegovo pominjanje potpuno opskurnog vojnog tela danas, to ukazuje na uticaj koji ruski predsednik Vladimir Putin ima na zemlju i koliko je nemoguće njegovo abdikacija ili svrgavanje u ovom trenutku, prenosi Newsweek.

Putin je na vlasti od 2000. godine, a u jednom trenutku je zamenio uloge predsednika i premijera sa Dmitrijem Medvedevom. Ali 2021. godine, ruski lider je potpisao zakon kojim je uklonjeno ograničenje na dva predsednička mandata, što mu omogućava da potencijalno ostane na vrhu do 2036. Na predsedničkim izborima u martu, Putin je obezbedio peti mandat protiv gotovo nepostojeće opozicije sa više više od 88 odsto glasova.

Putinova popularnost je dodatno porasla sa invazijom na Ukrajinu, prema anketi nezavisne ruske agencije za istraživanje javnog mnjenja Levada centar, a njegov rejting je skočio sa 69 odsto u januaru 2022. na 83 odsto do marta, nakon što je započeo svoj rat u Ukrajini krajem februara.

Pročitajte još:

Počeo sastanak SB UN o Ukrajini uz učešće Zelenskog

Tramp obećao: Ukoliko pobedim, promeniću američku politiku prema Ukrajini

Putin radi nešto zastrašujuće što niko na svetu ne primećuje?

Sijarto upozorava: Plan zapada usmeren protiv Rusije izuzetno opasan

Bajden: "Putinov rat je propao"