Putin radi nešto zastrašujuće što niko na svetu ne primećuje?

Ona je u tekstu za Njujork tajms ukazala na, kako tvrdi, nešto čime se bavi ruski predsednik, a o čemu se malo govori.

"U novembru 2022., urednici su mi savetovali da budem oprezna s onim što jedem i da prestanem da naručujem hranu. U početku nisam pridavala pažnju, ali ubrzo sam shvatila ozbiljnost kad je moja kolegica Jelena Kostjučenko, mesec dana kasnije, otkrila da je otrovana u Nemačkoj, verovatno u pokušaju atentata od strane ruske države", započela je svoju priču Japarova.

Kaže i da su takve priče postale uobičajene i podseća da je istraživačka novinarka Alesja Marohovska bila uznemiravana u Češkoj, kao i da je ruski disident Maksim Kuzminov pronađen mrtav u Španiji, a da se u oba slučaja pretpostavlja da iza toga stoji Kremlj.

"Međutim nisu samo oni u opasnosti. Tu su i stotine hiljada Rusa koji su napustili domovinu jer nisu hteli da imaju nikakve veze s ratom Vladimira Putina ili su bili optuženi da ga ne podržavaju dovoljno. Ti niskoprofilni disidenti takođe su izloženi nadzoru i otmicama. Ali njihova represija odvija se u tišini - daleko od svetla reflektora i često uz prećutnu saglasnost ili nedovoljnu prevenciju zemalja u koje su pobegli", piše Japarova.

• "Putin u strahu" – prodiru u Rusiju VIDEO
• Likvidirani su; Oglasio se Zelenski; Potpuno uništenje
• Nemački udarac: NE!
• Zelenski: "Narednih nekoliko meseci biće odlučujući u ratu..."
• Riskantno, Volodimire; Rusi odlučuju: "To će biti kraj"
• Probijena ruska granica; "Ušli smo..." VIDEO

"Zastrašujuće je to. Kremlj lovi obične ljude širom sveta, a čini se da nikoga nije briga", dodaje.

Japarova piše kako prikuplja informacije o ruskom obračunu s ljudima u egzilu od početka rata u Ukrajini, te napominje da se njeni izvori kreću od onih koji su sami preživeli otmice i nadzor, do vođa ruskih dijaspora širom sveta i retkih aktivista za ljudska prava koji im pomažu.

"Mnogi su sa mnom razgovarali pod uslovom anonimnosti kako bi mogli da raspravljaju o ruskoj represiji bez straha od odmazde. Kremlj, naravno, negira bilo kakvu umešanost - uglavnom navodeći da ne mogu komentarisati šta se događa s ljudima u drugim zemljama. Ali, dokazi se gomilaju", kaže Japarova.

Primeri uključuju vokalnu trenerku uhapšenu u Kazahstanu, učiteljicu zadržanu u Armeniji zbog kritika Rusije i aktivista Leva Gjamera, koji već dve godine prima poruke koje mu "šalje" njegova majka, iako je ona umrla pre pet godina.

Oni koji se ne vrate u Rusiju, napominje novinarka, bivaju nadzirani. Na primer, aktivistkinja LGBTQ organizacije u Gruziji primetila je da je prati dron. Zemlje domaćini često sarađuju s ruskim službama, kao u slučaju Kazahstana i Kirgistana, gde lokalne vlasti pomažu u pronalasku ruskih dezertera.

Jedan od najsvežijih slučajeva je Sergej Podsitnik, novinar koji je istraživao vojne veze između Rusije i Irana. Primetio je da ga prati čovek u Duisburgu.

I Podsitnikov kolega primetio je da ih isto čovek prati, ali lokalna policija nije odmah reagovala.

Bile su potrebne dve žalbe da lokalne vlasti pokrenu istragu. Slučaj je ubrzo zatvoren bez pronalaska počinioca, što je možda bila pogreška.

Duisburg je jedno od mesta, prema podacima Dossier Centra, istraživačke organizacije sa sedištem u Londonu, odakle su agenti ruske vojne obaveštajne jedinice sprovodili sabotaže u inostranstvu.

"Podsitnik je sada siguran, ali nisu svi imali toliko sreće. Iseljenici koji su doživeli sličan nadzor ponekad nestaju bez traga - bilo s vrata ambasade u Jermeniji ili iz seoske crkve u Gruziji - da bi se kasnije pojavili u ruskim pritvorskim centrima. Nemoguće je proceniti koliko se često to događa. Ali možemo pretpostaviti, prema rečima mojih izvora, da ima mnogo više slučajeva poput onog Leva Skorjakina, koji je odveden iz svog hostela u Kirgistanu prošlog oktobra, gurnut u automobil i deportovan nazad u Rusiju. Jednostavno ne znamo za njih", piše Japarova.