Rusi, na meti ste ATACMS-a

Naime, kako piše CNN, američki obaveštajci veruju da je 90 odsto ruskih aviona koji lansiraju smrtonosne klizne bombe udaljeno je više od 300 kilometara od teritorije pod kontrolom Ukrajine, dakle izvan dometa ATACMS.

I taj broj se možda povećava. Rusija je nedavno premestila avione iz dve baze u blizini granice dalje na istok, rekao je jedan američki zvaničnik.

Metju Savil, direktor vojnih nauka na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi, istraživačkom centru u Londonu, slaže se da je "mnogo najsočnijih meta" verovatno premešteno dublje na rusku teritoriju, što znači da bi uticaj na rat mogao biti "ograničen".

Ali to ne znači da projektili nemaju nikakvu korist. ATACMS, od kojih neki imaju kasetne bojeve glave, mogli bi da se koriste za nanošenje značajne štete na aerodromima.

Institut za proučavanje rata (ISW), istraživački centar u Vašingtonu, izračunao je da se 15 ruskih aerodroma nalazi u dometu ATACM-a (iako nije jasno koliko je aviona još uvek na njima).

Džordž Baros, autor tog istraživanja ISW-a, slaže se da je manje javne debate možda bilo poželjno, ali ako je sama mogućnost da se te dozvole daju naterala Rusiju da pomeri avione dalje od granice, to je dobra stvar.

To bi moglo da smanji broj misija bombardovanja koje ruski avioni mogu da izvrše i da Ukrajini kupi dragoceno vreme za reagovanje za dolazeće napade.

• Zelenski: Stižem, ovo će odlučiti budućnost rata VIDEO
• Tajno oružje na mlazni pogon bacilo je 30.000 tona eksploziva na Ruse VIDEO
• Borbe; "Pucaju" položaji; Podignuti helikopteri; Spreman plan za uništenje Putina
• Zelenski oštro poručio: "Katastrofalne posledice po SAD..."
• Kraj rata? VIDEO
• Rusija odbila

Barosovo istraživanje je ukazalo na najmanje 200 potencijalnih ciljeva koji bi se nalazili u dometu ATACM-a, od vojnih pukova do skladišta goriva, oružja, pa čak i štaba ruskog Južnog vojnog okruga u Rostovu.

Eksperti se takođe slažu da bi projektili mogli da pruže dragocenu podršku ukrajinskim bespilotnim i kopnenim operacijama.

Savil veruje da bi ATACMS mogao da napravi ozbiljnu štetu ruskim radarima i sistemima protivvazdušne odbrane, dodajući da "ako probijete rupu, zapravo ukrajinski dronovi dugog dometa imaju bolje opcije da prodru dublje u Rusiju".

Pogađanje ruskih sistema protivvazdušne odbrane u pograničnim oblastima takođe bi moglo da poboljša šanse Ukrajine da ponovo zauzme sopstvenu teritoriju, rekao je Baros.

"Vi zapravo otvarate neke oblasti okupiranih delova Ukrajine koji više nisu pod kišobranom ruske protivvazdušne odbrane“, rekao je on.

Takođe u teoriji postoji opcija, rekao je Savil, da se proširi domet raketa lansiranjem sa ukrajinskih pozicija unutar Kurska, iako bi to moglo da stavi ukrajinske bombardere i raketne bacače na nišane ruske protivvazdušne odbrane.

Na kraju krajeva, Ukrajina nastavlja da tvrdi da je mogućnost upotrebe raketa dugog dometa koje je isporučio Zapad u Rusiji deo složene slagalice oko okončanja ovog rata pod uslovima Kijeva – i način da se pokaže Rusiji da ne može nadživeti saveznike Ukrajine.