Stoltenberg jasan: "To će doneti rusku okupaciju"

"Svi želimo da se ovaj rat završi. Najbrži način za njegovo okončanje jeste da se izgubi. Ali to neće doneti mir. To će doneti rusku okupaciju", rekao je Stoltenberg.

Ruski predsednik Vladimir Putin veruje da može da postigne svoje ciljeve na bojnom polju, rekao je Stoltenberg dodajući da se davanjem oružja Ukrajini, Putin može naterati da shvati da silom ne može dobiti ono što želi.

''Paradoks je da što više oružja za Ukrajinu budemo u mogućnosti da isporučimo, veća je verovatnoća da ćemo postići mir i okončati rat. I što je naša dugoročna vojna podrška verodostojnija, rat će se pre završiti'', ocenio je Stoltenberg u govoru na događaju u organizaciji Nemačkog Maršalovog fonda.

• Šta krije sastanak Zelenskog i Trampa: Pobednička strategija na pomolu?

• "Putin predvodi opasan režim, a to bi bila opasna eskalacija"

On je takođe podržao predlog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, istakavši da je neophodno da Rusija učestvuje u narednim mirovnim pregovorima, a da svaki dogovor mora da podrazumeva zapadnu vojnu podršku Ukrajini i bezbednosne garancije, objavljeno je na sajtu NATO.

Stoltenberg je rekao da u Evropi ne može da postoji mir bez stabilne Ukrajine, istakaviši da je toj zemlji mesto u NATO-u.

''Ne može biti održive bezbednosti u Evropi bez stabilne Ukrajine. I nema trajne bezbednosti Ukrajine, bez članstva u NATO. Vrata NATO-a su otvorena. Ukrajina će se pridružiti'', naveo je on.

Stoltenberg je upozorio da je Rusija koristila gas kao oružje u pokušaju da uceni NATO i spreči saveznike da podrže Ukrajinu, a da Alijansa ne sme da napravi istu grešku sa Kinom.

Istakao je da zavisnost Zapada od kineskih minerala i izvoz naprednih tehnologija u tu zemlju, slabi odlučnost Alijanse i stvara rizike.

''Naravno, nastavićemo da sarađujemo sa Kinom. Ali ne smemo menjati kratkoročne ekonomske interese za dugoročne bezbednosne potrebe'', rekao je on.

• Ukrajinci gube, a Rusi šalju sve na njih; Očajni su

• Žestoke borbe; Rusi imaju tajni plan?

Istovremeno je upozorio da bezbednost ne može da bude izgovor za uvođenje protekcionističkih mera protiv saveznika, rekavši da je važno da da se očuvaju otvoreni ekonomski odnosi između zemalja članica NATO i saveznika.

Stoltenberg se osvrnuo i na zemlje koje su se pridružile Alijansi otkako je on stupio na funkciju generalnog sekretara 2014, kao i na izazove sa kojima se NATO od tada suočio.

''Crna Gora, Severna Makedonija, Finska i Švedska pristupile su našoj Alijansi. A Ukrajina je bliža NATO-u nego ikada ranije. Videli smo rusku ilegalnu aneksiju Krima, uspon ISIS-a, potpunu invaziju Rusije na Ukrajinu, sve veću konkurenciju sa Kinom, pandemiju kovida-19, sajber napade, i sve veći uticaj klimatskih promena na našu bezbednost. Lista se nastavlja'', rekao je on.

Odlazeći generalni sekretar je upozorio i na troškove dugih ratova, uzimajući za primer povlačenje iz Avganistana nakon 20 godina pokušaja ''gradnje nacije''.

U zaključku, Stoltelberg je upozorio na izolacionističke politike, istakavši da je savez Evrope i Severne Amerike izbor, a ne garancija.

''Bezbednosni izazovi su preveliki, a konkurencija je suviše žestoka da bi bilo koja zemlja mogla sama. Ulaganje u transatlantske odnose je jedini pobednički put napred. Evropljani moraju da shvate bez NATO-a, u Evropi nema bezbednosti'', poručio je Stoltenberg.