19.09.2024.
15:37
Ukrajinci gube, a Rusi šalju sve na njih; Očajni su
Boreći se da konsoliduju otpor duž ujedinjenih linija odbrane suočenih sa talasima pešadijskih napada pokrivenih gustom upotrebom ruske artiljerije, kliznih bombi i dronova, ukrajinske snage gube teritoriju brzinom koja nije viđena od 2022.
Od prvog proboja ukrajinskih odbrambenih linija u aprilu u blizini sela Očeretine, ruske snage su napredovale preko 20 kilometara ka Pokrovsku, sa ključnim logističkim čvorištem koje se nekada smatralo duboko u pozadini, a sada postepeno dolazi u domet ruske artiljerije i dronova samoubice.
Uprkos pokušajima Kijeva da odvuče ruske snage iz Pokrovska iznenadnim upadom u Kursku oblast, Moskva se pobrinula da ne skine nogu sa pedale, dodatno intenzivirajući svoje napade tokom avgusta, piše Kijev independent.
Kijev je morao da reaguje brzo, prebacivši u borbu brigade i iz strateških rezervi i iz manje aktivnih sektora.
Tako je kod Pokrovska stigla 15. brigada Nacionalne garde Ukrajine, poznatija kao Kara-Dag. U početku se činilo da raspoređivanje svežih snaga ima efekat jer je 5. septembra ukrajinski glavnokomandujući Oleksandr Sirski tvrdio da je ruska ofanziva zaustavljena, na terenu je situacija i dalje kritična.
Od tada su ruske snage nastavile napredovanje ka Pokrovsku, istovremeno preteći da će opkoliti veliku grupu ukrajinskih snaga južno od glavnog ispona.
U razgovoru za Kijev independent tokom nedelju dana provedenih u toj oblasti, vojnici su svedočili da je ofanziva na Pokrovsk zaista donekle usporila, dajući odbrambenim snagama neprocenjiv prostor za disanje da poboljšaju položaje i bolje organizuju svoj rad.
Međutim, prema njihovim rečima, s obzirom da sistemski problemi u ukrajinskoj odbrani ne vode nikuda, i sveukupni nedostatak ljudstva koji je samo postao akutniji, opasnost od obnove ruskog pritiska da se stigne do periferije grada ostaje velika.
Grad Selidovo sada je postao zastrašujuća fizička barijeru na putu Rusa, kažu ukrajinski vojnici, dodajući da ruske snage nastavljaju da pokušavaju da napadnu grad, okupljajući se u susednom selu Mihajlovka, ali u poslednje vreme nisu uspele.
Rusi, kako se navodi, napreduju veliom brzinom pa se i jedinice ukrajinske vojske, koje bi trebalo da su iza prve linije fronta, pod direktnim napadom.
"Borbe su teške, veoma su dinamične", rekao je Oleksandr, 32-godišnji mitraljezac. "Vrlo često jednostavno imate situaciju u kojoj se linija fronta kreće veoma brzo", dodao je on.
"Njihova taktika se nikada ne menja, oni napadaju kvantitetom, a mi se borimo protiv njih kvalitetom", rekao je Dmitro "Volinec", još jedan mitraljezac u kompaniji.
"Da smo imali toliko ljudi, toliko municije, odavno bismo se borili protiv svih, ali umesto toga imamo nestašice", dodao je.
"Možemo da se borimo sa njima neko vreme, ali na kraju nam ponestane municije", rekao je Dmitro.
"Čekali smo auto da nas izvuku, pridružila su nam se dva ranjena momka iz naše jedinice i odjednom smo začuli ruske glasove. Pripremili smo se i ubrzo smo bili u bliskoj vatrenoj borbi; došli su na oko 10 metara od nas", ispričo je Aleksandar.
Jedan oficir 68., koji je tražio da ne bude identifikovan zbog prirode njegovih komentara, rekao je da mesecima tokom leta jedna od susednih brigada uporno ne bi prijavljivala izgubljene položaje, ostavljajući njegove jedinice ranjivim sa boka.
"Na našem području postoji mnogo različitih jedinica i komunikacija između njih postaje veliki problem", rekao je Aleksandar.
Na pitanje o stanju ljudstva u njihovim pešadijskim bataljonima, oficiri su za Kijev independant opisali kao kritičnu.
"U poslednja dva meseca ovde, da budem iskren, imali smo ozbiljne gubitke. Ubijeni, povređeni i zarobljeni", rekla je Olena Tariščuk, 39-godišnji poručnik zadužen za praćenje morala i mentalnog stanja osoblja čete za podršku vatrogascima.
"Potreban nam je odmor, potrebna nam je rotacija, u suštini nam je potrebna podrška. Nemamo dovoljno ljudstva da izvršimo naša naređenja."
"U poslednje vreme, prema svim našim konsultacijama i anketama, nivo morala je trenutno u najgoroj kategoriji", rekla je Tariščuk, "Momci se jednostavno drže poslednjim snagama, teško je, ali ipak niko ne odbija da ode ili pokušava da odloži misije."
Navodi se da ukrajinska vojska kod Pokorvska ne zna ni šta je cilj gađanja: sve što imaju su koordinate, koje komandant brzo pretvara u podešavanja za top.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar