"Sunovrat" Olafa Šolca

Međutim, kada su u pitanju evropski lideri, Šolc nije usamljen, piše Juronjuz.

Kako se navodi u analizi, Šolcova popularnost je među najnižim ikada zabeleženim među nemačkim liderima i iznosi samo 18 odsto, prema anketi koju je objavio Infratest Dimap.

Nasuprot tome, dugogodišnja kancelarka Angela Merkel uživala je poverenje od 76 odsto tokom svog šesnaestogodišnjeg mandata, s najnižom ocenom od 46 odsto nakon politike otvorenih granica tokom izbegličke krize 2016. godine.

Šolc, koji je na čelu duboko podeljene trostrane koalicione vlade, suočava se s naglim padom popularnosti koja je kulminirala time da je njegova stranka osvojila samo 14 odsto glasova na izborima za Evropski parlament u junu, što je iza glavne opozicione stranke u Nemačkoj i manjih partija, kao što je ekstremno desna Alternativna za Nemačku (AfD).

Iako je Šolcova popularnost izuzetno niska, drugi evropski lideri ne stoje mnogo bolje, pri čemu mnoga od najprepoznatljivijih lica na kontinentu imaju niske ocene, prema dostupnim podacima iz anketa prikupljenih tokom protekla tri meseca u njihovim zemljama.

Iako je mera popularnosti svakog lidera često rezultat okolnosti u njegovoj zemlji, Jan Kjubik, direktor Škole slovenskih i istočnoevropskih nauka na Univerzitetu u Londonu, rekao je da opšte osećanje razočaranosti zbog "političkog stanja" može biti odgovorno za generalno niske ocene lidera u Evropi.

"Postoji opipljiv osećaj malaksalosti uzrokovan percepijom da svet nije u dobrom stanju i da niko ne zna kako da poboljša situaciju", rekao je Kjubik, dodajući da Evropa takođe ima manjak pozitivnih vizionara u svom političkom pejzažu, koji je obeležen s dva velika rata i sve većom popularnošću ekstremne desnice.

Međutim, neki lideri mogu odahnuti, jer njihove ocene popularnosti nisu mnogo niže od onih koje su imali njihovi prethodnici.

I Makron u problemu

Francuski predsednik Emanuel Makron, čija je poslednja ocena iznosila samo 30 odsto, takođe nije sam u svojoj nepopularnosti u Francuskoj, gde su lideri istorijski često bili nepopularni.

Godine 2016. bivši francuski predsednik Fransoa Oland je dobio samo četiri odsto podrške.

Ipak, francuski politički analitičar Fransoa Valentin rekao je da je Makron učinio da ga narod ne voli time što se javno postavljao u centar političkih odluka, ostavljajući sebe podložnim kritikama ako izbori njegove vlade ne naiđu na odaziv francuske javnosti.

"To mu je išlo u korist kada je bio nov, sada mu to ide na štetu. Pogotovo u trenutku kada je sve više izolovan, čak i u svom političkom okruženju", rekao je Valentin.

Što se tiče Šolca, nedostatak prisutnosti na javnoj sceni često se navodi kao razlog njegove nepopularnosti.

"Mnogim ljudima nedostaje na javnoj sceni, gde bi objasnio odluke i politike savezne vlade glasačima. Takođe se čini da nije dovoljno reagovao na javne zahteve. Bilo je perioda ove godine kada se činilo da je potpuno nestao", objasnio je Antonios Suris, politički analitičar na Univerzitetu Fraj (Freie) u Berlinu.

Pročitajte još:

• Nemačka se probudila? "Olafe, dobro došao u klub"
• Francuska na nogama: Novi problemi za Makrona?
• Marin Le Pen: Nisam razgovarala sa Makronom, nisam njegov direktor za ljudske resurse
• Ozbiljan udarac za Makrona: Saveznik mu okrenuo leđa
• Olafe, loše vesti
• Pljušte optužbe i prozivke u Bundestagu
• Ovo je objava rata Francuskoj?