Evropa se potpuno zatvara: Uvode se radikalna pravila; Moguće vanredno stanje?

Nemačka od ponedeljka vraća kontrolu nad svih 3.800 kilometara svoje granice na šest meseci, Švedska će ponuditi imigrantima 30.000 evra da se vrate kući, Holanđani uvode neku vrstu vanrednog stanja koje će dati vladi otvorene ruke u borbi protiv imigracije, pa će sledeće nedelje tražiti od Evropske komisije da ih izuzme iz politike azila i migracije Unije.

"Ne možemo više da tolerišemo veliki priliv migranata u našu zemlju, doživljavamo krizu azila," rekao je holandski premijer Dik Šuf.

Švedska planira da od 2026. poveća nadoknadu za dobrovoljni odlazak migranata na 30.000 evra za one koji nemaju posao i ne integrišu se, kako kaže Ludvig Aspling iz krajnje desnih Švedskih demokrata. Novčani bonus je samo jedna mera u okviru brojnih izmena zakona o azilu koje je vlada sprovela ili još planira, prenosi nemački ARD. Švedska vlada želi da osmisli izuzetno restriktivan imigracioni sistem, po uzoru na Dansku. Danci su takođe povećali bonus za odlazak, ali efekti su mali: godišnje ode 100 do 200 ljudi više.

U Nemačkoj je vlada Olafa Šolca, posle uboda nožem sirijskog tražioca azila na festivalu u Solingenu i uspeha krajnje desničarske AfD na izborima u Tiringiji i Saksoniji, odlučila da vrati graničnu kontrolu na šest meseci. Odluka stupa na snagu u ponedeljak, 16. septembra. Policijski sindikat je u petak izrazio sumnju u izvodljivost pooštrenih kontrola, najviše zbog nedovoljnog broja zaposlenih.

Nemačka policija je do sada kontrolisala granice sa Poljskom, Češkom, Austrijom i Švajcarskom, a sada su kontrole proširene na još pet zemalja, na granicama sa Francuskom, Luksemburgom, Holandijom, Belgijom i Danskom.

Prema Šengenskom sporazumu, država članica može da uvede kontrolu samo privremeno i u slučaju "izuzetnih okolnosti". Kao rezultat kontrola od oktobra 2023. godine, više od 30.000 ljudi vraćeno je sa nemačkih granica, rekla je ministarka policije Nensi Fezer.

To je doprinelo padu broja tražilaca azila za više od petine u odnosu na prošlu godinu, tvrdi ona. Nasuprot tome, istraživač migracija Gerald Knaus je u intervjuu za Deutschlandfunk upozorio na lažna očekivanja: kontrole već dugo postoje u mnogim evropskim zemljama, na primer u Austriji, a broj zahteva za azil nije smanjen, već naprotiv, ističe Knaus.

Nova pravila EU Nemačka svoje mere predstavlja kao privremene i neophodne dok se čeka stupanje na snagu novog evropskog sistema azila. Spoljne granice EU konačno bi trebalo da budu sveobuhvatnije zaštićene, a odgovornost za izbeglice u Evropi pravednije raspoređena, ali sporazum od ovog proleća tek treba da sprovedu zemlje članice. Za to imaju rok do maja 2026. godine.

Iako Nemci od oktobra prošle godine sprovode granične kontrole sa Poljskom, "usko koordinisane" , Varšava je protestovala, tvrdeći da nisu unapred obavešteni o planovima Nemačke, pa je kancelar Olaf Šolc razgovarao telefonom sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom u petak.

On planira da u narednim danima razgovara sa nekoliko evropskih premijera i šeficom EK Ursulom fon der Lajen. Ministarka Fezer pozvala je na sastanak u utorak, 17. septembra, predstavnike vlada Bugarske, Francuske, Grčke, Italije, Hrvatske, Austrije, Poljske, Slovenije i Velike Britanije, kao i zemalja Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa. Učestvovaće i predstavnici EU i međunarodnih organizacija, a fokus sastanka trebalo bi da bude na pitanjima iregularnih migracija, trgovine ljudima, krijumčarenja i organizovanog kriminala, prenosi ARD.

Širom Evrope desničarske ili centrističke vlade jačaju kontrolu granica u strahu od jačanja krajnje desnice.

Nakon terorističkih napada 2015. godine, Francuska je ponovo uvela granične kontrole - i od tada ih uglavnom održava. Danska takođe kontroliše granice od 2015. godine. Francuska to opravdava povećanom pretnjom od terorizma i pretnjom po unutrašnju bezbednost zemlje.

Ali kontrole predstavljaju problem za prevoznike - samo između Nemačke i Holandije, oko 100.000 kamiona putuje svakog dana. Svaki sat čekanja na granici košta 100 evra po kamionu, upozorava logističko udruženje TLN.

Poljska je rigidna prema izbeglicama, Italija gradi prvi prihvatni centar za migrante u Albaniji. Italija je u junu najavila produženje graničnih kontrola sa Slovenijom najmanje do decembra. Vladajuće stranke su pobedile na izborima pre dve godine uz obećanje da će obezbediti da znatno manji broj ljudi dođe u Italiju.