Svet 1

10.09.2024.

9:40

Cure najstrože čuvani detalji iz samog vrha Kijeva; "Čelični" general je znao sve

Novi političko-publicistički bestseler, biografija Valerija Zalužnog, zatalasala je celokupnu javno-političku scenu u Ukrajini i otkrila brojne nepoznate detalje sukoba sa Volodimirom Zelenskim.

Izvor: Jutarnji list

Cure najstrože čuvani detalji iz samog vrha Kijeva; "Čelični" general je znao sve
EPA-EFE/UKRAINIAN PRESIDENTIAL PRESS SERVICE HANDOUT

Podeli:

Knjugu "Železni general. Lekcije ljudskosti" je napisala Ljudmila Dolhonovska, bivša savetnica za strateške komunikacije Zalužnog, između 2020. i ožujka 2023. godine.

Pošto Zalužni uživa gotovo mitski status u Ukrajini, istraživanja napravljena krajem prošle godine pokazala su da bi on mogao pobediti Volodimira Zelenskog kada bi se kandidovao za predsednika države.

Iako je knjiga napisana tako da se ni u jednom njenom delu ne dovodi u pitanje ono što je Zalužni odlučivao, njena vrednost je u tome što su u njoj prvi put objavljeni slučajevi iz kojih je vidljivo nepoverenje koje je vladalo na relaciji predsednik Ukrajine - omiljeni zapovednik vojske.

Naime, Zalužni je dobio na uvid rukopis i nije tražio izbacivanje spornih delova, što znači da je potvrdio njihovu istinitost.

Knjiga je tako na javnu scenu vratila raspravu o političkim izgledima Zalužnog u budućnosti jer jasno suprotstavlja "željeznog generala" političkom vođstvu zemlje na čelu sa Zelenskim. A to je samoo jedan od dokaza da, uprkos "londonskom egzilu", čelični general ostaje ključna figura unutrašnje politike, prenosi Jutarnji list.

U knjizi se kao prva trzavica na relaciji Zelenski-Zalužni opisuje događaj iz 2021. kada je "izvesni službenik Kancelarije predsednika", zahtevao da se u ime vrhovnog zapovednika objavi "politizovana, emotivna i uvredljiva" izjava upućena tadašnjem predsednimku parlamenta Dmitriju Razumkovu s kojim je tada predsednik Zelenski bio u ozbiljnom sukobu, ali Zalužni to nije učinio.

U knjizi se takođe navodi da je Zalužni uoči ruske invazije insistirao na uvođenju vojnog stanja i opšte  mobilizacije, ali vlast je odbila, uz objašnjenje da bi to izazvalo paniku u Ukrajini. Mnogi to zameraju Zelenskom, podsećajući na njegove brojne izjave početkom 2022. da neće biti invazije i da će Ukrajinci moći da "roštiljaju u maju".

U knjizi se navodi i optužba prema kojoj "ispravne političke odluke nisu donesene sve do februara 2022., a to je jedan od razloga što su Rusi uspeli da zauzmu dio teritorija", kao i da, kada je u martu oslobođena Kijevska regija, "Predsednička kancelarija počela aktivno da se meša u borbeno planiranje".

Dvanaest dana pre početka ruskog napada 24. februara 2022. zapovedno-šabne vežbe "Zametil 2022.", u sklopu kojih je Glavni štab ukrajinske vojske rasporedio trupe za odbijanje Rusije, pokazale su da će Ukrajina izgubiti. Zalužni je zato insistirao na uvođenju vanrednog stanja i objavi opšte mobilizacije.

"Ali političko vođstvo nije preduzelo takve korake. Razlog je jasan: neprijatelju se nisu smeli dati razlozi. Činjenica da je ruska agresija bila ‘ničim izazvana‘ pomogla nam je da zadržimo svoju poziciju u međunarodnoj areni i dobijemo snažnu podršku", otkrila je Dolhonovska.

Prema njenim informacijama (uz očito odobravanje Zalužnog), uplitanje "odozgo" u vojne poslove počelo je pred kraj leta 2022. Ona tvrdi da "kada je vojska spasila Kijev i stabilizovala liniju fronta, političari su se osećali kao zapovednici i počeli su se mešati u planiranje operacija, zahtievajući brze pobede. Javno upozoriti na to značilo bi vlastitom rukom potpisati dekret o otkazu. Budući da laganje nije opcija za Zalužnog, postojao je samo jedan izlaz - odlučio je da ćuti".

Biografija "Železni general. Lekcije ljudskosti" otkriva i da su ukrajinskim političarima trebale brze pobede kako bi zatražili pomoć od zapadnih saveznika i zadržali domaću podršku. Umesto toga, vojska se pod zapovedništvom Zalužnog vodila sposobnostima odbrambenih snaga i mogućim pokretima Rusa, a za to navodi dva primera - Harson i Bahmut. U knjizi se oslobađanje Harsona naziva "pobedom od strateške važnosti", ali odmah dodaje da je vojska taj uspeh smatrala delimičnim.

"Na kraju krajeva, nismo uspeli u potpunosti da uništitmo neprijateljsku grupu od 25.000 vojnika, koja se nalazila na desnoj obali Dnjepra. Ponestalo nam je artiljerijskih granata i vremena da operaciju izvedemo u celosti", piše u knjizi.

Napokon, o krvavoj desetomesečnoj odbrani Bahmuta, čiju su svrsishodnost doveli u pitanje saveznici Ukrajine, Dolhonovska otkriva kako je vojska na terenu već u septembru 2022. rekla da je potrebno napustiti Soledar i Bahmut i zauzeti uzvisine duboko u regiji Donjeck. Istu su verziju zastupali Zalužni i Glavni štab.

"Ali, na kraju je odobrena druga strategija - zadržati Bahmut“, navodi se u knjizi.  

Podeli:

1 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Upravo je započeo rat sa najopasnijom zemljom"

Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.

19:50

20.11.2024.

1 d

Podeli: