15.000 juriša; Rusi, iskrvarićete

Iako je munjevita ofanziva u Kursku oblast impresionirala saveznike Kijeva, mesec dana kasnije, američki i evropski zvaničnici postavljaju pitanje šta je krajnji cilj Kijeva u vezi 1.300 kvadratnih kilometara ruske teritorije koju su, kako tvrde, zauzeli.

Neki od njih strahuju da bi Kijev mogao da bude primoran da se odrekne te zemlje za nekoliko meseci ako Moskva krene u veći kontranapad, navodi Blic.  

Dok Rusi guraju svoju ofanzivu na istoku Ukrajine, neki evropski zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi se cena upada u Kursk mogla pokazati visokom. Upad u Kursk tek treba da odvuče značajne ruske snage iz ukrajinskih istočnih regiona i nejasno je kako Kijev namerava da pretvori ovaj taktički uspeh u strateški, ili u političke dobiti.

Do ovog rizičnog “kockanja” došlo je nakon što se Kijev požalio na kašnjenja u obećanim isporukama oružja od saveznika a rastu sumnje u izglede za paket pomoći od 50 milijardi dolara. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski apelovao je na saveznike da dozvole upotrebu njihovog dugodometnog oružja na mete u Rusiji, kako bi se Moskva “motivisala da traži mir”. On je rekao da će zbog kašnjenja saveznika u isporuci pomoći Ukrajina početi da proizvodi sopstveno oružje pod zemljom. Ali, malo je znakova da su saveznici spremni da odobre njegove apele.

“Ne verujem da će jedna sposobnost biti odlučujuća i stojim pri tome”, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin, dodajući da Ukrajina ima “prilično značajnu sopstvenu sposobnost” za udare dugog dometa.

Ukrajina možda smatra da može da zadrži Kursk dovoljno dugo da ga iskoristi kao ulog za pregovore, kako je rekao Zelenski. Ali, nema znakova da je Moskva spremna da ozbiljno pregovara, a neki saveznici brinu da Ukrajina neće moći da drži teritoriju dovoljno dugo da obezbedi sebi mesto za diplomatskim stolom.

Do sada je Ukrajina sugerisala da će držati Kursk kao tampon zonu unutar Rusije, što znači da njene snage planiraju da tu ostanu duže

Prema Setu Džounsu, direktoru Programa međunarodne bezbednosti Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, za sada postoji malo dokaza da ukrajinske snage prave duboka utvrđenja za odbranu zemlje koju su zauzeli u Kursku, na primer izgradnjom rovova ili postavljanjem mina i protivtenkovskih prepreka.

“Oni se zapravo ne pripremaju za opsežnu, dugoročnu odbranu”, rekao je on “Blumbergu”, dodajući da bi to mogao da bude deo računice Kijeva da može brzo da se povuče, ali i ostavi otvorenu opciju da nastavi napredovanje.

Koliko će upad biti velik i koliko teritorije Ukrajina namerava da zadrži nije jasno. Ali, deluje da su ciljevi ove ofanzive ograničeniji u obimu od prethodnih, a zauzeta teritorija bi mogla dodatno da optereti ukrajinsku vojsku tokom zime.

Ukrajinsku operaciju u Kursku vodi mešovita grupa jedinica, sa ukupno oko 10-15.000 vojnika, sa elementima redovnih brigade i snaga za specijalne operacije. Tu su neke od najboljih i najiskusnijih ukrajinskih trupa. Neke su povučene sa fronta u Donjecku i Harkovu gde su se borile protiv ruskog napredovanja.

Preusmeravanjem resursa sa odbrambenih napora u istočnom regionu Donjeck, Ukrajina se nada da drugi delovi linije fronta, duge 1.000 km, neće biti u kolapsu, da neće imati velike gubitke u Kursku i da će koristi od te operacije nadmašiti gubitke na drugim mestima

Ukrajina se nadala i da će upadom odvratiti ruske snage sa linija fronta na istoku – ali, Rusija je umesto toga intenzivirala napore i rasporedila je svoje snage u sektoru Pokrovska u Donjecku. U međuvremenu je Kijev, usled teške situacije u Donbasu, hitno rasporedio brigadu Kara-Dag, najmoćniju ofanzivnu jedinicu, da ojača odbranu oko Pokrovska - ključnog logističkog čvorišta u istočnoj Ukrajini.

"Krvarenje" Rusije

Rusija za sada zadržava prednost u ljudstvu, opremi i municiji. Od oktobra 2023. su postepeno zauzeli skoro 2.000 kvadratnih kilometara teritorije i nastavili su da napreduju u nedeljama nakon upada u Kursk. Nedavno se to ubrzalo i položaj Ukrajine izgleda sve nesigurnije na delovima fronta, a kako pritisak raste, ukrajinske snage bi mogle da ustupe teren na nekim mestima, piše “Forin afers”.

Pre upada u Kursk, Ukrajina je polako “krvarila” rusku ofanzivnu moć u zamenu za osvojenu teritoriju, što je smanjilo rizik od ruskog prodora i pružilo joj šansu da obnovi iscrpljenu vojsku u narednim mesecima.

Metju Savil, vojni stručnjak instituta RUSI, rekao je “Biznis insajderu” da bi zadržavanjem teritorije u Kursku Ukrajina mogla dobiti priliku da “iskrvari” Ruse uvlačenjem u iscrpljujuću borbu kakvu su Ukrajinci imali na svom tlu.

Ukrajinska jurišna sila u Kursku bila je sastavljena iz delova mnogih brigada, bataljona i specijalnih jedinica. Ukoliko se one ne rotiraju, neće moći da popune praznine, služe kao rezerve ili da se suprotstave ruskom napredovanju u Ukrajini. Ako bi upad u Kursk mogao da odvuče značajne ruske snage sa drugih frontova, onda bi se rizik više nego isplatio, ali je za sada malo dokaza u prilog tome. Kako piše “Forin afers”, Rusi već potiskuju ukrajinske linije duž nekoliko osovina od Vuhledara do Pokrovska, Torecka do Časiv Jara i kod Kupjanska.

Najbolji i najgori scenario

Mnogo toga zavisi od reakcije Moskve – ako bi prebacila svoje snage na ukrajinske linije, Kijev bi mogao da je natera na bitku pod njegovim uslovima, smanjujući pritisak širom fronta. Ali, ako Rusija zadrži ofanzivu i fokusira se na oslabljene ukrajinske snage, onda se Kijevu ova kocka možda neće isplatiti, navodi “Forin afers”.

Dok deluje da ukrajinska strategija još nije potpuno formirana, najbolji scenario, prema “Forin afers”, je da će njihove snage zadržati Rusiju na relativno minornim dobicima u Donjecku i zadržati Kursk uz “održivu posvećenost snaga”. Ofanziva bi takođe mogla dovesti do promene zapadne politike o upotrebi dugodometnog oružja

Najgori scenario je da bi, mesecima od danas, Ukrajina mogla da izgubi značajne delove zemlje na svom istoku, a da ne zadrži teritoriju u Kursku. Što dublje Ukrajina napreduje na teritoriji Rusije, veći je rizik od prekomernog preopterećenja njenih snaga.

Držanje Kurska kao uloga za pregovore, širenje napada i vršenje ekonomskog pritiska na Rusiju moglo bi značajno da ojača ukrajinsku stranu, pod pretpostavkom da Kijev može da drži liniju, iscrpi ofanzivni potencijal Rusije i izdrži napade ove zime. Kako god da se okonča, navodi “Forin afers”, ofanziva na Kursk treba da pruži podsticaj Ukrajini i njenim saveznicima da se nađu na istoj strani. Kijev se, u svakom slučaju, nada da će ofanzivom u Kursku izmeniti percepciju o negativnom toku rata, te otključati dodatnu pomoć i promeniti zapadna ograničenja na oružje