Izbori koji će zatresti čitavu zemlju: Nemačka se ponovo "cepa"

Razlog tomr je što ankete najavljuju ubedljivu pobedu kontroverzne ekstremističke partije Alternativa za Nemačku (AfD) i nezapamćenu poplavu tradicionalnih umerenih centarskih opcija.

To je trend koji će, ako se potvrdi na biralištima, iz temelja uzdrmati "ekonomski motor Evropske unije".

Nekada marginalna partija sa kojom niko nije želeo da radi, sada je na ivici da preuzme kormilo u dve istočne države (u Brandenburgu, ruralnoj državi koja okružuje Berlin, izbori se održavaju tek 22. septembra).

U tom planu bi joj umnogome mogla pomoći Sara Vagenkneh, svojevrsni crni labud ovog izbornog ciklusa, čija će Alijansa, poznata i pod skraćenicom BSV, u Tiringiji dobiti oko 20 odsto, a u Saksoniji između 11 i 15 odsto.

Prosta matematika sugeriše da će bez njene podrške biti teško formirati vladajuću većinu. Uostalom, čak i tridesetih godina prošlog veka, u toj istoj Nemačkoj, radikalna levica je imala mnogo dodirnih tačaka sa radikalnom desnicom. Ovoga puta zajednički imenitelj su im neskrivene simpatije prema Vladimiru Putinu (a samim tim i najava radikalnog smanjenja svake buduće vojne pomoći Ukrajini), kritički odnos prema evroatlantskim integracijama i drastično zaoštravanje migrantske politike.

Tačno 35 godina nakon pada Berlinskog zida, jaz između "Istočne" i "Zapadne" Nemačke kao da nikada nije bio jasniji od ovih meseci. Naime, Zapad se uspešno odupire rastu populizma i ostaje u gabaritima prihvatljivog centra, ponajviše zbog svojevrsnog osećaja društvene odgovornosti prema Starom kontinentu, koji je četrdesetih godina prošlog veka naneo tolike patnje, dok Istok više koketira, i to još besramnije, sa strankom toliko radikalnom da se sve više upoređuje sa nacističkom, a takođe i sa kremaljskom propagandom koja ide uz to.

Treba napomenuti da je nemačka savezna obaveštajna služba označila ogranke AfD, posebno u Tiringiji i Saksoniji, kao pretnju demokratskom ustavnom poretku Republike. Svega su toga svesni Nemci, narod koji je, kao malo koji drugi na ovom svetu, izvukao pouke iz sopstvene istorije, a pre svega činjenice da je Adolf  Hitler došao na vlast upravo demokratskim putem, ponajviše zahvaljujući spremnosti drugih političkih opcija da mu se pridruže u postizbornoj kombinaciji.

Upravo zbog toga je do sada put AfD-a do vlasti bio blokiran sanitarnim kordonom, ili na nemačkom Brandmauer. Međutim, možda baš zato što su od svog osnivanja 2013. godine sve vreme bili u opoziciji, koja im nije davala mogućnost da pokažu narodu šta mogu (čitaj, ne umeju), njihov rejting je bio nezaustavljivo rastu poslednjih godina, dobrim delom zato što nikada nisu trebalo da pomire svoja predizborna obećanja sa realnošću situacije u praksi.

"Nije preterano tvrditi da su ovi izbori 'lakmus test' za trenutno stanje nemačke demokratije," rekao je za britanski Gardijan novinar saksonskog radija Aleksandar Moric.

Inflacija, strah od ratova i ukidanje sloboda tokom pandemije učinili su Nemce veoma prijemčivim za populistička obećanja i nerealna "brza rešenja" koja su im ponuđena. To su trendovi koji su poslednjih godina zahvatili istok zemlje, nakon što je prvi put stavljen na kolena odlaskom industrije, masovnim iseljavanjem građana i opštom nezainteresovanošću tradicionalnih partija.

Nastali vakuum je AfD uspešno popunio postavljanjem logora u manjim urbanim sredinama na istoku, čemu su mejnstrim političari odavno okrenuli leđa – u velikoj meri svesno.

Upravo u ovim oblastima AfD je osvojio više od polovine ukupnih glasova na prošlim izborima za Evropski parlament koji su održani u junu. Za AfD, ovi izbori su deo šire strategije legitimisanja sopstvene političke bitke na nemačkoj sceni koja se plaši ekstremne desnice.

Prvi korak je rušenje tzv Brandmauera, što će uspeti u trenutku kada se nametnu kao ključni akter bez kojeg se ne može formirati većina i ne može se doneti nijedan zakon na lokalnom nivou.

Cilj im je da mejnstrim političare postepeno naviknu na saradnju u "nevažnim" pitanjima, poput asfaltiranja puteva ili otvaranja novih vrtića, kako bi vremenom postala zamisliva saradnja na "većim" temama.

Politiko ističe da je Brandmauer već nezvanično srušen, jer se, prema njihovoj analizi, u periodu od 2019. do 2023. godine saradnja AfD-a i tradicionalnih partija na lokalnom nivou dogodila čak 120 puta.