Ovo je najgori rat, a o njemu se ne govori; Masovne grobnice vide se iz svemira, katastrofa preti Evropi

Glavni grad je uništen, procenjuje se da je ubijeno 150.000 ljudi, a tela se gomilaju na grobljima vidljivim iz svemira. Više od 10 miliona ljudi je raseljeno, a glad koja preti preživelima mogla bi biti smrtonosnija od one u Etiopiji 1980-ih.

Ukratko, Sudan je suočen s najgorom humanitarnom krizom na svetu, a istovremeno je ta zemlja postala geopolitička tempirana bomba, piše britanski list, a prenosi Jutarnji list.

Države Bliskog istoka i Rusija podržavaju zaraćene strane, a Zapad je, zaokupljen drugim žarištima, nezainteresiran za rat koji besni nadomak Mediterana.

Nasilje u Sudanu preti i da  destabilizacijom susedne zemalje i izazove novi priliv izbeglica u Evropu. Osim toga, Sudan ima oko 800 kilometara obale na Crvenom moru, pa njegovo urušavanje preti Sueckom kanalu, ključnoj arteriji globalne trgovine.

Glavne strane u ratu su redovna vojska, Sudanske oružane snage (SAF), i paravojna grupa nazvana Snage za brzu podršku. Nijedna strana nema ideološki cilj niti monolitni etnički identitet, napominje Ekonomist. Obe su pod vođstvom beskrupuloznih vojskovođa koji se bore za kontrolu nad državom i njenim bogatstvima.

Sudanu rat nije nepoznat, podseća Ekonomist jer je ta zemlja s prekidima u građanskom ratu od nezavisnosti 1956. godine. Jedan krvavi sukob završio je otcepljenjem Južnog Sudana 2011.

Kartum, nekada užurbani grad, sada je u ruševinama. Obe strane bombarduju civile, regrutuju decu, a glad se širi. RSF je optužen za masovna silovanja i genocid, a optužbe se čine verodostojnima.

Sukob u Sudanu pritom je složen, bez jasnog rešenja ili strane koju bi Zapad mogao podržati za postizanje brzog mira jer su “glvni krivci” zapravo vođe dve zaraćene frakcije a koji nemaju nikakav jasan cilj. Zapad je svestan ozbiljnosti situacije, ali zbog tih faktora ostaje pasivan u slučaju Sudana.

S druge strane, neke spoljne sile čak i podstiču sukob, napominje Ekonomist. Ujedinjeni Arapski Emirati snabdevaju RSF mecima i dronovima. Iran i Egipat naoružavaju redovne snage. Rusija igra na obe strane i šalje Vagnerove plaćenike. Saudijska Arabija, Turska i Katar takođe se takmiče za uticaj u zemlji. Svaka od ovih sila ima ograničene ciljeve, od osiguravanja prehrambenih zaliha do dolaska do zlata.

Analize satelitskih podataka i drugih slika i snimaka pokazuju da je zemlja prekrivena požarima. Farme i usevi su uništeni. Ljudi su prisiljeni da jedu travu i lišće. Ako nestašica hrane potraje, jedan holandski tink tank predviđa da bi od gladi moglo da umre između šest i deset miliona ljudi do 2027. godine.

Velik je problem sa Sudanom je i koliko haosa može da generiše u susednim zemljama, upozorava Ekonomist. Naime, Sudan ima porozne granice sa sedam država u krhkom stanju koje čine 21 posto afričkog kopna i u kojima živi 280 miliona ljudi. Među njima su Čad, Egipat, Etiopija i Libija, koje se suočavaju s destabilizirajućim prilivom izbeglica, oružja i plaćenika.

Zbog sukoba u Sudanu očekuje se i novi izbeglički talas u Evropi, a Ekonomist podseća da je 60 posto ljudi u kampovima u Kalaisu, s južne strane Kanala, već iz Sudana.

Ako Sudan padne u trajni haos ili mu na čelo dođe režim neprijateljski nastrojen prema Zapadu, mogao bi dodatno da ugrozi funkcionisanje Sueskog kanala, rute za sedminu svetske trgovine, pretežno između Evrope i Azije. Suecki kanal već je u problemu zbog napada Huta u Jemenu i brodovi su prisiljeni da idu drugim, skupljim rutama oko Afrike.

Zbog svega ovoga britanski nedeljnik zaključuje da je velika greška ignorisati Sudan.