Pozicija Miroslava Lajčaka se ukida; Mediji: Kalas će biti spremna da se bavi dijalogom tzv. Kosova i Srbije

Stručnjaci procenjuju da će biti spremna da se bavi dijalogom Kosova i Srbije, piše Radio Slobodna Evropa.

U vezi sa novom funkcijom Kaje Kalas, diplomate su u analizi takođe rekli da je bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj 2020. godine zatražio od bivšeg slovačkog ministra spoljnih poslova Miroslava Lajčaka da bude specijalni predstavnik EU za dijalog. Ali ovaj proces je doveo do malog stvarnog napretka i čini se da bi položaj koji trenutno obavlja Lajčak mogao biti potpuno uklonjen kada Kalas počne sa obavljanjem funkcije nove šefice diplomatije bloka.

Jesen u Briselu obično se aktivira sredinom septembra, kada predsednik Evropske komisije drži godišnje obraćanje Evropske unije Evropskom parlamentu. Kroz ovaj govor, koji obično traje oko sat vremena, otkrivaju se politički prioriteti izvršnog ogranka EU koji će biti pokrenuti ili zaključeni u narednim mesecima.

"Lajčakova pozicija se ukida?"

Ali ova jesen neće biti obična u Briselu, jer je EU u procesu promene lidera. Lideri EU su u junu odlučili da bivši portugalski premijer Antonio Kosta zameni Šarla Mišela na mestu predsednika Evropskog saveta 1. decembra.

Nedelju dana kasnije, EP je odobrio odluku lidera EU da Nemici Ursuli fon der Lajen daju još jedan petogodišnji mandat na čelu EK. Ali umesto da održi još jedan godišnji govor u septembru, Fon der Lajen će biti zauzeta formiranjem svog novog tima od 26 komesara, po jednog iz svake druge zemlje članice EU. Nekoliko prestonica je već podnelo svoje kandidate za komesare pre isteka roka 30. avgusta. Nakon što Fon der Lajen intervjuiše sve kandidate, ona će svakom dodeliti portfelje.

Za sada je poznato samo jedno ime i jedan portfelj: Pored junskog imenovanja Koste i Fon der Lajen, lideri EU su takođe odlučili da estonska premijerka Kaja Kalas nasledi Španca Borelja na mestu novog šefa spoljne politike.

Međutim, ovo nije gotova stvar. Kao i ostalih 25 kandidata za komesare, Kalas će se takođe suočiti sa saslušanjima pred važnim odborima EP. U slučaju Kalas, najvažniji odbor je onaj za spoljne poslove, čiji će članovi ispitivati i novog komesara za proširenje EU.

Diplomate u EU su rekli da je saslušanje sa Kalas zakazano za 29. septembar. U stvari, vestima u Briselu u drugoj polovini septembra i početkom oktobra dominiraće ova saslušanja. Oni nude EP priliku da pokaže svoju snagu tako što će odbiti određeni broj kandidata za komesare za koje se veruje da nisu dobro prošli na saslušanju. Prošli put, 2019. godine, poslanici su odbili tri kandidata, a onda je na državama "sponzorima“ bilo da brzo predlože nova imena.

Niko od evropskih zvaničnika sa kojima je RSE razgovarao ne očekuje da postoji realan rizik za odobravanje Kalas. Ali biće zanimljivo saznati šta će ona i nova komesarka za proširenje reći o Ukrajini, Rusiji i Zapadnom Balkanu i mogućnosti dodavanja novih članica u blok. Ne očekuju se radikalne promene u ovom pogledu. Politika EU je odlučna da u potpunosti podrži Ukrajinu i obnovljeno nastojanje za serijskim proširenjem bloka je reformisano, a države kandidati ispunjavaju sve preduslove. Ali način na koji se te poruke prenose je od suštinskog značaja.

"Kritičarka Rusije"

Kalas ima reputaciju "kritičarke Rusije“, možda prvog šefa diplomatije EU koji je zauzeo tako čvrst stav protiv Moskve. Treba napomenuti da se ceo blok približio stavu baltičkih država prema Moskvi otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu pre dve i po godine, ali je bilo sumnje da njeno ime je pomenuto za ovu funkciju, jer je bila veoma kritična prema tome da bude šef diplomatije EU.

Gotovo je nemoguće znati kada bi se neka zemlja mogla pridružiti bloku, ali poslednji napor na visokom nivou da se promoviše vremenski okvir izneo je odlazeći predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je prošle godine izazvao EU da bude spremna za proširenje do 2030. Ovo pitanje nije u njegovim rukama i ionako će uskoro napustiti svoju funkciju. Ali istina je da čak i ovaj datum deluje ambiciozno, jer se čini da nijedna zemlja kandidat nije blizu članstva. Ali, pitanje tokom saslušanja, čak i narednih godina, verovatno će se fokusirati na reforme koje sama EU mora da izvrši da bi primila nove članice. Naime, stalno se strahuje da sama EU nije spremna da primi nove članice.

Pozitivni izveštaji za neke zemlje Zapadnog Balkana?

Odvojeno, odlazeća Evropska komisija će verovatno objaviti svoj godišnji izvještaj o proširenju naglašavajući napredak, ili nedostatak istog, zemalja koje teže članstvu. Očekuje se da će izveštaj biti pozitivan za Moldaviju i Ukrajinu, ali se ne očekuje da će ove zemlje otvoriti poglavlja za članstvo u EU ove godine. Proces evaluacije – kroz koji EU ispituje nacionalno zakonodavstvo i procenjuje da li je ono u skladu sa pravilima i zakonima EU u različitim oblastima – mora da se završi do prve polovine 2025. Tek tada mogu da počnu ozbiljni pregovori.

Stvarni napredak ka EU može se očekivati u nekim zemljama Zapadnog Balkana. S tim u vezi, ne treba isključiti da Crna Gora zatvori neka pregovaračka poglavlja, što nije mogla da uradi od 2017.