Prvi korak je napravljen: EU menja pravila. Vraćaju se vize?

Ovaj novi zakon, kada bude usvojen, pojačaće mogućnosti EU da se suprotstavi situacijama kada se bezvizna putovanja zloupotrebljavaju ili organizuju protiv interesa EU.

Kako piše Blic, u skladu sa ažuriranim mehanizmom, EU će dobiti sledeće nove osnove da suspenduje bezvizni režim, a to su:

• neusklađenost treće zemlje bez viza sa viznom politikom EU, u slučajevima kada to može dovesti do povećanog broja dolazaka u EU, na primer zbog geografske blizine ove zemlje EU
• - investitorsko državljanstvo, pri čemu se državljanstvo dodeljuje bez ikakve stvarne veze sa dotičnom trećom zemljom, u zamenu za unapred određena plaćanja ili ulaganja
• - hibridna pretnja i nedostaci u zakonodavstvu ili procedurama o bezbednosti dokumenata
• -  države članice odlučile su da uključe i mogućnost suspenzije bezviznog režima i u slučaju značajnog i naglog pogoršanja spoljnih odnosa EU sa trećom zemljom, posebno kada se radi o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Inače, ostaju na snazi već postojeći razlozi za suspenziju bezviznog režima:

• značajno povećanje broja državljana trećih zemalja kojima je odbijen ulazak ili je utvrđeno da prekoračuju boravak;
• značajno povećanje broja neosnovanih zahteva za azil od državljana treće zemlje za koje je niska stopa priznavanja;
• smanjenje saradnje sa EU na readmisiji ljudi od kojih je zatraženo da napuste teritoriju EU i rizik ili neposredna pretnja javnoj politici ili unutrašnjoj bezbednosti (npr. zbog porasta broja krivičnih dela).

U novoj uredbi sada je jasnija navedena još jedna osnova koja već čini deo sadašnjeg mehanizma, a to je neispunjavanje merila za liberalizaciju viznog režima od strane partnera koji su prošli kroz dijalog o liberalizaciji viznog režima kako bi postali bezvizni režim.

Pregovarački mandat Saveta takođe detaljno opisuje pragove za pokretanje mehanizma. Ovi pragovi kvantifikuju povećanja u slučajevima:

• odbijenog ulaska i prekoračenja;
•  neosnovanih zahteva za azil
•  teških krivičnih dela

Zemlje članice su postavile ovaj broj na 30 odsto (za razliku od 50 odsto u predlogu Komisije). S druge strane, prag za procenu da li se stopa priznavanja azila treba smatrati niskom je fiksiran na 20 odsto (umesto predloženih četiri procenata).

Trajanje privremene suspenzije izuzeća od viza je povećano sa devet na 12 meseci i može se produžiti za još 24 meseca (umesto 18 meseci u sadašnjem sistemu). Tokom ove faze suspenzije, Evropska komisija će se uključiti u dijalog sa trećom zemljom kako bi preduzela korake za otklanjanje okolnosti koje su dovele do suspenzije.

Ako se ne pronađe rešenje za popravku situacije, EU može odlučiti da trajno ukine bezvizni režim putovanja.

Referentni period za utvrđivanje postojanja okolnosti koje mogu dovesti do suspenzije je izmenjen tako da pokriva najmanje dva meseca. Ovo će omogućiti da se uzmu u obzir duži referentni periodi (npr. godišnji trendovi), a ne samo iznenadne promene relevantnih okolnosti.

Mehanizam suspenzije – koji je na snazi u svom sadašnjem obliku od 2018. – služi kao zaštita od zloupotrebe putovanja bez viza. Ona omogućava EU da privremeno suspenduje izuzeće od viza pod određenim uslovima. Međutim, trenutna pravila nisu uzela u obzir neke nedavne događaje koji utiču na EU.

Bezvizni režim sa 61 trećom zemljom

EU trenutno ima bezvizni režim sa 61 trećom zemljom. Državljani ovih zemalja mogu ući u šengenski prostor na kratke boravke do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana bez vize.