Ko su ukrajinske "veštice" i "valkire": Teškim mitraljezima protiv ruskih kamikaza

Sada u Buči deluje jedinica lokalne teritorijalne odbrane, koja je proletos počela da regrutuje pokretne borbene jedinice – koje se sastoje isključivo od dobrovoljaca. A ove ženske jedinice, koje su se zvale "veštice" i "valkire", bile su obučene da štite ukrajinsko nebo od ruskih dronova i projektila.

Svaki pripadnik ovih jedinica ima određenu ulogu: vozač, mitraljezac i njen pomoćnik, posmatrač vatre, dok ostali pomažu u uočavanju vazdušnih ciljeva. „Veštice“ i „Valkire“ koriste mitraljeze maksim kalibra 7,62 mm, koji su teški 25 kilograma i ispaljuju 600 metaka u minuti.

"Mnogi se smeju kada čuju za žene iza mitraljeza, ali želim da vam objasnim: one su prilično delotvorne", rekao je novinarima ukrajinski pukovnik Andrij Verlatij, koji je načelnik štaba Teritorijalne odbrane Buče.

"Gađaju dosta precizno, a mi koristimo duple maksime jer se ne pregrevaju ni posle duže upotrebe i precizni su. Mitraljezac i njen pomoćnik menjaju municiju u sekundi i definitivno su dokazali da znaju da unište neprijateljske letelice. Samo ovog meseca oborili su nekoliko šaheda", otkrio je pukovnik Verlatij.

Iako ruska agresija traje već dve i po godine, retko se pominje podatak da žene čine čak 15 odsto vojnog osoblja ukrajinskih oružanih snaga, a ako se računaju svi oni koji su uključeni u vojnu sferu, na primer, kao civilno osoblje Ministarstva odbrane, tada žene čine četvrtinu ukrajinskog odbrambenog sistema. Nakon što je počela ruska invazija, interesovanje ukrajinskih žena za službu je još više poraslo.

"Navikli smo da mislimo da rat nema žensko lice, da je rat isključivo muški domen. Imamo samo izolovane dokaze o tome šta se dešava ženama tokom ovog vojnog sukoba. Međutim, žene nisu samo žrtve rata, već i učesnice", pisala je još u leto 2022. Nastja Krasilnikova, koja se predstavlja kao 'novinarka, blogerka i femaktivistkinja', a od početka rata prikuplja priče ukrajinskih žena na njenom Telegram kanalu pod nazivom 'Razbojnička ćerka'.

Novinari Ukrajinske pravde otputovali su u Buču, gde su razgovarali sa nekim pripadnicama Valkira i Veštica. Međutim, neke nisu bile spremne da pričaju o sebi i pokažu svoje lice pred kamerama jer još uvek nisu obavestile svoje rođake o učešću u ratu, dok druge imaju rođake na okupiranoj teritoriji.

Sve je počelo ovog aprila, nakon što su mnogi pripadnici dobrovoljačke jedinice iz Buče otišli ​​na ratište. Dve „veštice“ su potpisale i ugovore sa ukrajinskim oružanim snagama. Jedna je postala komandir voda za vatrenu podršku u jurišnom bataljonu, a druga je trenutno na oficirskoj obuci, pripremajući se da komanduje posadama višecevnih raketnih sistema. Međutim, zbog odlaska muškaraca na front, sedamdesetak borbenih mesta u teritorijalnoj odbrani ostalo je prazno i sada ih popunjavaju meštanke.

"Vidim da su žene koje dođu kod nas ponekad motivisanije od muškaraca. Mnoge od njih su nekada bile majke i negovateljice. A onda su došli i uništili im živote. U njima su oslobodili takvu energiju da nismo morali da radimo apsolutno ništa. Ne daj Bože da ponovo dođu Rusi! Biće nevolja za njih. Zato što su Ukrajinke revnosnije od muškaraca", objasnio je pukovnik Andrij Verlatij.

Jedna od njih, piše Ukrajinska pravda, je Elena iz Lavova. Godine 2023. došla je kod sestre u Kijev i zaposlila se u struci kao lekar opšte prakse u urgentnom odeljenju klinike u Buči.

U junu ove godine, vraćajući se automobilom drugarice Angele iz Odese nakon proslave 26. rođendana, videla je na Instagramu poziv za osnivanje teritorijalne zajednice Buča. Nakon toga, obe devojke su otišle da služe u mobilnoj grupi "Veštice".

U njenoj porodici ima mnogo vojnih lica, otkrila je Elena. Njen pradeda je služio u OUN (ukrajinski nacionalisti u Drugom svetskom ratu), a njena prabaka je bila njihova rodbina. U streljanu je kum počeo da vodi još kao petogodišnjakinju.

"Ovde, u centru za obuku, dozvolili su mi da pucam sa Brauningom. Ispalila je samo 25 metaka municije da bi pogodila jedanaest vazdušnih ciljeva. Visoka preciznost, mala potrošnja municije, pa je komandant rekao: 'Bićeš mitraljezac!"

Valentina je po zanimanju veterinar. U februaru 2022. našla se pod ruskom okupacijom u svom domu u Kijevskoj oblasti i bila svedok bombardovanja aerodroma Gostomel, granatiranja Irpina i Buče. Tri nedelje kasnije uspela je da pobegne iz okoline – otišlo ih je osam u jednom automobilu. Pre dva meseca, Valentina se pridružila Valkirama. Tokom treninga najviše ju je brinula fizička aktivnost jer je mislila da neće uspeti da završi stazu sa preprekama, ali je na kraju uspela da to uradi dva puta.

"Moje mesto je ovde jer se ovaj rat neće završiti bez nas žena. Hajde da prestanemo da sedimo u kuhinji kod kuće. Možete uzeti oružje i doći da branite deo naše zemlje, naše zajednice. Muškarci idu napred, a mi ih menjamo. I vidimo da možemo", rekla je ona novinarima.

Julija je radila u kozmetičkom salonu u Kijevu. Četvrtog dana ruske invazije ona je sa detetom otišla u Poljsku, ali se vratila posle tri meseca.

"Ne mogu sebi da objasnim zašto sam uopšte otišla. To je bila neka vrsta spontane odluke. Verovatno sam htela da sačuvam dečiju psihu, ali tamo je psihi mnogo gore nego kod kuće", kaže ona.

Julija je jednog jutra stavila minđuše u obliku aviona koji je ruska vojska uništila u Gostomelu, i otišla da se upiše u Bučansku dobrovoljačku formaciju. Sada je komandant mobilne vatrogasne grupe „Valkire“ i bavi se prilagođavanjem vatre. Priznala je da joj je mnogo teže u civilnom životu - među ljudima koji nisu ratovali.

"Momci idu na front, a mi smo tu, čuvamo nebo, našu decu, civile koji su iza nas. Može li postojati veći motiv?", bilo je retoričko pitanje komandanta 'Valkirije'.