Novi udarac za Zelenskog; Ostaju bez najvećeg saveznika

Ovu bombastičnu informaciju prvi je objavio nemački FAZ, a preneli su i brojni drugi nemački i ukrajinski mediji.

S obzirom na to da je Nemačka drugi najveći finansijer ratnih aktivnosti Kijeva posle Sjedinjenih Država, nejasno je da li će nemačka odluka da prepolovi planirana sredstva sa 8 milijardi u 2024. na 4 milijarde evra 2025. godine naterati režim Vladimira Zelenskog da traži mirno rešenje. ili će se naći drugi izvori za finansiranje brutalnog i skupog okršaja.

Odluka Nemaca se javno tumači kao mera štednje, ali se javno objavljivanje odluka donetih na nivou kancelara Šolca i ministra finansija Lindnera poklopilo sa javnom potvrdom teorije da je predsednik Zelenski lično odobrio preusmeravanje gasa Južnog toka.

Iz šturih informacija o novoj politici Nemačke prema Ukrajini, može se rekonstruisati da će smanjenje finansiranja imati trenutne i dramatične negativne efekte.

"Apsurdno je da više ne isporučujemo rezervne delove ili da naš Bundesver ne može da dobije ono što je isporučio", rekao je Sebastijan Šafer iz Stranke zelenih.

"Kakav god da bude ishod spora oko budžeta između Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija i Kancelarije kancelara, dugoročna šteta Ukrajini teško da se može izbeći. Značajan deo materijala koji je iznosio u maju (vrednost: 3,87 milijardi evra) sada je industrija prodala na drugom mestu i više nije dostupan za isporuku Ukrajini ove godine", piše Bild.

Ono što je do sada poznato jeste da je ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) 5. avgusta poslao poverljivo pismo ministru odbrane Borisu Pistorijusu (SPD) u kojem navodi da Nemačka više ne može da finansira vojnu pomoć Ukrajini.

Lindnerova formulacija o uslovima za odmrzavanje finansiranja pomoći Ukrajini izgleda kao tajna: Ministarstvo finansija je "spremno da odobri novo kratkoročno finansiranje", ali uz uslov "konkretnog i razumljivog izveštavanja".

Istovremeno, Lindner je svom kolegi Pistorijusu čak rekao malo zajedljivo: "Savezno ministarstvo finansija do sada nije dobilo ni jedan konkretan izveštaj. Dakle, ni provere ni odluke nisu donete".

Podela između koalicionih partnera oko finansiranja ukrajinskih ratnih napora je očigledna.

U drugom "poverljivom" pismu, ministar odbrane Pistorijus optužio je Lindnera da je "promenio pravila igre nakon što je utakmica počela" i time "ugrozio kontinuitet isporuke oružja Ukrajini".

Pistorijus je ove godine planirao da poveća troškove za 3,87 milijardi evra; 1,3 milijarde evra rezervnih delova, 600 miliona evra artiljerijske municije i po pola milijarde evra bespilotnih letelica i oklopnih vozila. Kako prenosi Bild, poverljivi izvori iz nemačke vlade tvrde da kancelarija kancelara Šolca podržava stavove ministra finansija Lindnera. U ovom trenutku, Lindner tumači da neće biti prekida finansiranja rata u Ukrajini, jer će se plaćanja vršiti korišćenjem ruskih deviznih rezervi koje je Zapad zamrznuo nakon invazije.

Međutim, iako članice G7 već neko vreme razgovaraju o korišćenju ruskih deviznih rezervi za finansiranje Kijeva, nije izvesno da će takva odluka zaista biti doneta, jer je reč o osetljivom međunarodno-pravnom pitanju, veoma osetljivom za pozicioniranje. zapadnih liberalnih demokratija prema ostatku sveta.

Navodno, tri ministarstva – odbrane, spoljnih poslova i privrede – usprotivila su se obustavi finansiranja Ukrajine na sastanku iza zatvorenih vrata.

FAZ, koji je prvi objavio informacije koje su neprijatne za Ukrajinu, naglašava da je odluka nemačke vlade da zamrzne nova izdvajanja novca za Ukrajinu izazvana štednjom.

Međutim, bez obzira da li je reč o zaokretu od srdačne blagonaklonosti ka uzdržanosti u odnosima sa režimom Vladimira Zelenskog, izvesno je da Nemačka planira radikalno smanjenje izdvajanja za obračun sa agresorom Vladimirom Putinom.

Ne samo da su planirali da ovogodišnjih 8 smanje na četiri milijarde evra 2025. godine, već nameravaju da do 2027. ukupan iznos smanje na desetinu.

Potpuno je nerealno očekivati da će, ako Nemačka ne uzvrati izuzetno pozitivan stav prema Kijevu, bilo ko uskočiti umesto njih jer niko drugi ne može.

Što se tiče finansiranja ratnih napora Ukrajine sredstvima ruskih deviznih rezervi, G7 je pristala da pokuša da iskoristi barem prinose na zamrznute ruske rezerve, ali ni ta odluka nije sprovedena jer bi se mogla pokazati pravno spornom.

Uostalom, čak i kada bi se Ukrajina finansirala sa 50 milijardi evra iz prinosa na ruske devizne rezerve, to ne bi bio poklon već kredit.

Ukupno se, naime, iz prinosa na ruske devizne rezerve godišnje može preneti oko tri milijarde evra, pa je jasno da se sadašnji nemački udeo ne može zameniti ovim sredstvima.

Kako god bilo, stiče se utisak da je kijevski režim osvajanjem oko 1.000 kvadratnih kilometara državne teritorije Rusije napravio snažan PR potez, vratio se u žižu međunarodne javnosti i definitivno odložio mirovne pregovore, ali je nejasno da li je ambiciozne vojno-propagandne ciljeve Ukrajinci su usklađivali sa finansijerima ratnih napora.

Odluka Nemačke ih je očigledno iznenadila, a druge dve velike članice EU – Italija i Francuska – imale su u poslednjih 5 godina tragikomičnu seriju izuzetno visokih deficita sa kojima mogu samo da obećaju veliku pomoć, ali ne mogu da je isporuče.

Može li se ideja o vojnom maršu na Moskvu, koju kijevski režim podrazumeva uspešnim osvajanjem malog dela ruske teritorije, tretirati kao koherentna ideja ako je neće finansijski podržati najjača evropska ekonomija? Čeka se reakcija Sjedinjenih Država, koje su u sve dubljem predizbornom političkom haosu.