Putinovi protivnici: Tri imena na spisku

Ali Putin želi da održi izgled pluralizma, iako malo ljudi u Rusiji ili inostranstvu veruju u to, piše radio Slobodna Evropa.

Pozivajući građane da glasaju u kratkim napomenama 14. marta, Putin je rekao da održavanje redovnih izbora "pokazuje nepovredivost jednog od osnovnih principa demokratske države". Dakle, dok su dvojica potencijalnih antiratnih kandidata izbačeni iz trke za glasanje, trojici ljudi iz onoga što je nadaleko poznato kao sistemska opozicija je dozvoljeno da se kandiduju.

Nikolaj Haritonov (75) jeste visoki član Komunističke partije koji je bio poslanik Državne dume, donjeg doma parlamenta, od 1993. godine. Kandidovao se za predsednika 2004. godine, sa 13,7 odsto glasova zauzevši drugo mesto iza Putina. Bivši direktor kolektivne farme podržava rat u Ukrajini i nije poimenično kritikovao Putina tokom kampanje. Vodio je skromnu kampanju, posećujući muzeje, sastajao se sa malim grupama i polagao vence na sovjetske i ruske spomenike umesto da pokušava da organizuje velike skupove. Na sastancima sa biračima, Haritonov je kritikovao kapitalistički zaokret Rusije, pohvalio sovjetska dostignuća i pozvao na preimenovanje Volgograda u ime iz sovjetskog doba, Staljingrad.

Vladislav Davankov (40), poslanik Državne dume iz stranke Novi narod, najmlađi je kandidat, pet godina stariji od minimalne starosne dobi da se kandiduje za predsednika. Bivši biznismen koji sebe smatra relativno liberalnim kritikovao je vladine udare na medije i slobodu izražavanja, rekavši da oponaša represiju iz sovjetskog doba, i pozvao na ublažavanje pritiska države na biznis. On je sugerisao da podržava mirovne pregovore sa Ukrajinom, ali "pod našim uslovima i bez povlačenja", što znači da se Rusija ne bi povukla sa teritorija koje je okupirala. Davankov se kandidovao za gradonačelnika Moskve 2021. godine i zauzeo četvrto mesto sa 5,3 odsto glasova prema zvaničnim rezultatima.

Leonid Slucki (56) jeste predsednik desničarske Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR), čije kormilo je preuzeo nakon smrti njenog osnivača Vladimira Žirinovskog 2022. godine. Deputat Državne Dume od 1999. godine, predsednik je njenog odbora za međunarodne poslove. U toj ulozi, on je aktivno podržavao Putinovu spoljnu politiku, uključujući invaziju na Ukrajinu. Nekoliko novinarki ga je 2018. optužilo za seksualno uznemiravanje, što je on negirao. Slucki vodi kampanju o nasleđu Žirinovskog, koji se dosledno svrstava među političare kojima se najviše veruje u Rusiji. Slogan njegove kampanje je "Delo Žirinovskog živi". Mnogo pre ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, Žirinovski je pozvao Kremlj da zauzme delove Ukrajine i drugih bivših sovjetskih zemalja.