Ukrajini stižu najmoćniji projektili do sada; Zna se i koja je prva meta

Ukupno, ovaj paket je težak 300 miliona dolara, što je relativno skromna suma s obzirom na pakete naoružanja koje je poslato tokom 2022. i 2023. godine.

Pošto Predstavnički dom Kongresa još uvek nije glasao o novoj dodeli sredstava za Ukrajinu, kojom bi se iz budžeta SAD za celu godinu za pomoć Kijevu izdvojila 61 milijarda dolara, sredstva za poslednji paket su navodno pomerena iz neočekivanih uštede u ugovorima sa Pentagonom.

Tako je bar rekao američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, koji je odmah istakao da suma od 300 miliona dolara može pomoći Ukrajini samo za "par nedelja".

"To nije ni izbliza dovoljno da bi se zadovoljile potrebe ukrajinskog ratišta i neće sprečiti Ukrajinu da ostane bez municije", rekao je Saliven i dodao da bi municija mogla biti od pomoći samo nekoliko nedelja. Prema izvorima iz Pentagona u američkim medijima, u Ukrajinu će u ovom paketu biti poslate rakete za prenosne PZO sisteme Stinger, rakete za višecevne raketne bacače HIMARS, granate 155 mm i 105 mm i 84 protivoklopna sistema.

Stiže i ATACMS

Najinteresantniji deo ovog arsenala za Ukrajince će svakako biti rakete MGM-140 ATACMS, koje se mogu ispaljivati iz HIMARS-a.

U konkretnom slučaju gotovo je izvesno da se radi o verziji rakete M39 Blok I sa dometom od 165 kilometara i sa bojevom glavom od skoro 600 kg koja sadrži kasetnu municiju. Kada je Kijev prvi put primio ove rakete u leto prošle godine, oni su odmah napali ruske vazdušne baze u okupiranim delovima Ukrajine i uništili i oštetili desetine jurišnih helikoptera.

Kako piše Vol Strit Džurnal, verzije ATACMS-a sa većim dometom, do 300 kilometara, uskoro bi mogle da budu na putu ka Ukrajini.

Reč je o varijanti rakete M48 koja nema kasetnu municiju, već jedinstvenu bojevu glavu od oko 230 kilograma. Kao što su se dugo opirali slanju verzija ATACMS kraćeg dometa, Pentagon je prošle godine insistirao da ne može da šalje rakete dometa od 300 km jer su američkoj vojsci potrebne za sopstvene potrebe.

Međutim, došlo je do značajne promene u decembru 2023. uvođenjem nove balističke rakete kratkog dometa u arsenal američke vojske – to je Precision Strike Missile (PrSM) sa dometom većim od 500 kilometara i koja je takođe lansiran iz sistema kao što su HIMARS i višecevni raketni bacači M270.

Ovo takođe oslobađa određeni broj projektila ATACMS M48 koji američkoj vojsci više neće nužno biti potrebni. Međutim, još nije poznato da li će predsednik Bajden iskoristiti ovu mogućnost i poslati ove rakete u Ukrajinu, pošto američki zvaničnici nisu odgovorili na pitanje VSJ.

En-Bi-Si Njuz je pre tri nedelje pisao da Bela kuća razmatra opciju slanja ATACMS većeg dometa.

Poznata meta: Kerčki most

Pod pretpostavkom da američka administracija skupi volju i pronađe način da pošalje te rakete, Ukrajina bi sa sobom dobila sistem koji, uz rakete Storm Shadov i Scalp koje se lansiraju iz aviona Su-24, može da gađa skoro svaki deo okupiranom poluostrvu Krim.

Treba imati na umu da je M48 projektil kojim se gađaju bunkeri, zgrade i potencijalno – mostovi. A pošto ima domet od 300 kilometara, mogao bi da gađa i čuveni Kerčki most koji povezuje Rusiju sa Krimom iz oblasti pod ukrajinskom kontrolom.

Reč je o mostu koji je od početka invazije najmanje dva puta bio napadnut, a u jesen 2022. godine znatno je oštećen u eksploziji. Rusi su ga u međuvremenu popravili, ali pošto je to ključna ruta kojom se snabdevaju okupatorske snage na Krimu i jugu Ukrajine, sasvim je jasno da će i dalje biti na meti Kijeva.

Istina, ukrajinske snage već imaju oružje kojim mogu da napadnu most – tu su krstareće rakete Storm Shadov/Scalp (domet 250 km), stare sovjetske rakete S-200 prilagođene za kopnene napade, a možda čak i ukrajinske rakete Neptun, koje sa protivbrodska varijanta sada imaju i varijantu za kopnene napade.

Ne treba zaboraviti ni pomorske bespilotne letelice koje već mesecima sakate Crnomorsku flotu, a koje su navodno korišćene i u napadima na Kerčki most.

Problem za Kijev je činjenica da Rusi štite most sa čitavim nizom PZO sistema kratkog i dugog dometa. Tu odbranu bi eventualno mogla da probije nova raketa dometa 300 km, koja balističkom putanjom leti ka mostu brzinom većom od 3 maha i nosi bojevu glavu od 230 kg.